Манастирска слава у Горњем Жапском
У манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском, већ традиционално, поводом прослављања манастирске славе Преноса моштију Светог Стефана, окупио се велики број верника и Епархије врањске и других крајева Републике Србије.
Празнично бденије уочи празника служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије уз саслужење високопреподобног архимандрита Јована (Радосављевића), протојереја-ставрофора Станисава Петрушевића, архијерејског намесника пчињског и ђакона Мицка Мицковића, те бројног монаштва и благочестивог народа. На бденију су појале монахиње манастира Светог Стефана и монаси из манастира Ковиља.
Сутрадан, на дан манастирске славе, епископ Пахомије началствовао је Светом Литургијом уз саслужење архимандрита Јована (Радосављевића), свештенства Епархије врањске и јерођакона Јеротеја из манастира Ковиља. Обележавању манастирске славе присуствовало је и монаштво из манастира Ковиља, Драганца на Косову и Метохији, Јошанице, Ћелије Пиперске са игуманијом Јеленом, Лешје са игуманијом Пајсијом, Дренча са игуманијом Фотином и монахиња Теодора из манастира Манастирак.
По завршетку свете Литургије обављена је свечана литија око цркве, а епископ Пахомије затим је благосиљао славски колач и жито и обратио се присутним верницима пригодном беседом. Овогодишњи кум славе био је господин Горан Владимировић са породицом из Кленика.
Сестринство ове свете обитељи, на челу са игуманијом Јефремијом, за све присутне приредило је трпезу љубави, уз несебичну помоћ и подршку Града Врања, Војске РС – припадника 4. бригаде КоВ-а у Врању, МУП-а РС – Полицијска управа у Врању и одред Жандармерије у Ристовцу, Црвеног Крста Бујановац, пекаре „Локи“ из Врања, „Леон Кондиторс“ из Врања, „Би Вода“ из Бујановца, угоститељских радњи „Мркела“ из Врања и „Галија“ из Ниша, те бројних других добротвора Епархије врањске и Лесковца. Свим добротворима велика благодарност, а Свети првомученик и архиђакон Стефан да њима и њиховим породицама буде молитвеник и заступник пред Престолом Божијим.
Манастир Светог првомученика и архиђакона Стефана налази се надомак села Горње Жапско, двадесетак километара од Врања. Писани извори сведоче да је манастирска црква, на темељима старе, средњевековне, обновљена у време кнеза Милоша Обреновића, митрополита Петра (Јовановића) и епископа нишког Григорија, 1843. године. Само неколико километара удаљен од Ристовца, некадашње границе са Турском, манастир је до ослобођења, 1912. године, имао значајну стратешку и мисионарску улогу.
Почетком двадесетог века у њему је основана Псалтирска богословија или Верско-учитељска школа, у којој се школовало око четрдесет свештеника. Из једне од многобројних свештеничких породица у Горњем Жапском, потекао је и један од наших највећих богослова, молитвеника и проповедника двадесетог века, недавно прибројан лику светих – архимандрит Јустин (Поповић). Његов деда, поп-Алекса, као сеоски парох опслуживао је и манaстир Светог Стефана, тако да је и мали Благоје, потоњи преподобни отац Јустин, своју богочежњиву душу напајао на источницима ове светиње.
Тридесетих година двадесетог века у овој светињи уточиште је нашао белогардејски капетан Николај Софроњицки, који се десетак година са помена вредном љубављу старао о манастиру. Током Другог светског рата, манастирски конак је запаљен од стране Бугара.
Године 1953. у манастир Светог Стефана долази сестринство на челу са мати Иларијом. Суочене са бројним тешкоћама током првих, послератних година, монахиње су напустиле ову светињу на југу земље 1959. године, и раселиле се по другим манастирима широм Србије. Тада је ова светиња потпуно опустела.
Залагањем свештенства пчињског намесништва, на састанку од 19. маја 1992. године у манастиру Светог Стефана, донета је одлука о обнављању цркве и манастирског конака. Доласком владике Пахомија на катедру Богом спасаване Епархије врањске (августа 1992. године), као и некадашњег игумана хиландарског, сада упокојеног архимандрита Пајсија за клирика исте, залагањем локалног свештенства и верника, многих предузећа и појединаца, започета обнова манастира Светог Стефана активно се наставља. Било је тешко одлучити се одакле започети: прокрчити пут, обновити полусрушену цркву, звонару, сазидати конак, увести струју, ископати бунар… Али, уз помоћ Божију, благослов светог Стефана и свесрдно залагање свих оних који су заволели ову светињу, манастир је полако почео да сија својим новим сјајем. Већ почетком 1994. године, доселило се младо сестринство на челу са игуманијом Јефремијом. Сада овде живи седамнаест сестара, које се својим скромним прегнућима труде да ову малу, али тако лепу светињу на самом јужном бранику наше домовине очувају и украсе, да започету духовну и материјалну обнову наставе. Изградња манастирске гостопримнице започета је августа 2014. године.
Сестринство манастира Светог Стефана се бави иконописом. Негује се древна византијска традиција јајчане технике. Уметности византијског иконописа, монахиње су се научиле у Грчкој.Осим тога, сестринство се бави и превођењем и издавањем дела старца Пајсија Светогорца, за шта има благослов и писмену дозволу манастира Светог Јована Богослова, Суроти, као носиоца ауторских права. До сада је из штампе изашло десет наслова. Активно ради и столарска и дуборезачка радионица. У овој светињи се негује традиција византијског појања.
Извор: Епархија врањска
