Манастирска слава у Сретењу испод Овчара
На дан када Црква Христова литургијски прославља празник уношења Господа Исуса Христа у Јерусалимски храм, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Сретење у Овчарско-кабларској клисури. Повод је била славе манастирског храма. Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије жичке.
Ово торжествено славље увеличало је и мноштво верног народа, који је дошао да са својим архипастиром прослави данашњи необичан и тајанствени празник. У њему је пројављен својеврсни прелазак из Старог у Нови Завет, почетак уласка у Обећану земљу у којој кроз Литургију као икону Царства Небескога имамо пуноћу постојања.
Честитајући манастирску славу настојатељици Сретењске обитељи мати игуманији Аквилини и њеном сестринству, Преосвећени је пожелео свако добро, духовну радост и напредак у узрастању у меру раста висине Христове.
У својој богонадахнутој беседи, он је поучавајући народ описао празник као пресек којим се испуњава смисао припреме доласка на земљу Господа нашег Исуса Христа као јединог новог под Сунцем. Говорећи о личностима које помиње данашње Јеванђелско читање, Архијереј је посебно говорио о Светом Симеону Богопримцу, којем је било обећано да неће окусити смрти док не види обећаног Месију. Свети Симеон је у време египатског цара Птоломеја Филаделфа био један од седамдесет преводилаца Светог Писма Старог Завета са јеврејског на грчки језик. Док је преводио део из Књиге пророка Исаије и дошао до пророчанства: „Ево дјева ће затрудњети и родиће сина“, он је хтео да избрише реч „дјева“ и замени је са речју „девојка“. Тада му се јавио Анђео Божји и спречио га у тој намери, објаснивши му да је пророчанство истинито. Још му је рекао да неће умрети док не види обећаног Месију рођенога од Дјеве. У време када је Младенац Исус био донесен у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону који беше веома стар. Симеон брзо оде у храм и тамо познаде Дјеву и Младенца по светлости што је зрачила око њихових глава као ореол. Радостан старац узе Христа на своје руке и замоли Бога: „Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје спасење Твоје“.
У контексту празника, Епископ Јустин је говорио и о Цркви као мистичном Телу Христовом; о војинствујућој Цркви којој ми припадамо борећи се да кроз подвиг са напором уђемо у торжествујућу Цркву где су сви Свети у Царству Небеском. Верни народ је са љубављу слушао поуке о важности биолошког опстанка нашег народа, као и непрестане борбе за духовне и националне вредности. Своје треба да чувамо, а туђе да поштујемо. У свакоме треба сагледати Лик Божији, не заборављајући да је наше спасење у заједници са Богом и ближњима.
На крају, честитајући свима празник Сретења Господњег, Предстојатељ Богомспасаване Епархије жичке је пожелео да се и наредних година у још већем броју окупљамо око ове древне Светиње.
Извор: Епархија жичка
