Манастирски мир за одвикавање од зависности

У живописном селу Ковиљ налази се црква посвећена Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Мудри и стпљиви монаси, осим духовног вођства, младима помажу да пронађу прави пут

У манастир Ковиљ, где је по предању Свети Сава измирио свог брата Стефана Првовенчаног са угарским краљем Андријом Другим, осим из жеђи за духовношћу, младе душе долазе и да се избаве из света наркоманије. Осим духовног вођства и савета, мудро и стрпљиво Светоархангелско братство помаже залуталима да поново пронађу прави пут и победе осећај усамљености и празнине, који је, како кажу монаси, код наркомана уочљивији него код других људи.

Између Београда и Новог Сада, у живописном селу Ковиљ, родном месту Лазе Костића, својом грандиозношћу истиче се црква посвећена Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Њена градња почела је 1741. године по наруџбини Петра Андрејевића из Сремских Карловаца, а завршена 1749. године у време Епископа бачког Висариона. Иако је наручилац тражио да архитекте Теодор Коста и Никола Крапић опонашају изглед цркве манастира Ресаве, црква манастира Ковиљ само подсећа на њу, али ипак се издваја од других са подручја Бачке, зиданих најчешће у барокном стилу.

Светоархангелско братство броји око 30 монаха, због чега спада у један од најбројнијих мушких манастира Српске православне цркве. Данас овај манастир игра веома значајну улогу у духовном животу Србије, између осталог, и због заједница "Земље живих" које су основане за смештај зависника ради њиховог спасења, а идејом и благословом Владике Порфирија.

Млади долазе ради духовних разговора, исповести, али и због дубоких егзистецијалних, духовних или психолошких проблема са којима се суочавају. Монаси манастира Ковиљ већ годинама пружају помоћ младима који покушавају да се избаве из пакла наркоманије. Специјалан програм састоји се од неколико фаза које се спроводе током неколико месеци, а цео поступак одвикавања траје око три године. У сваком тренутку монаси брину о неколико десетина зависника.

- Најважније је да они који долазе имају непоколебљиву одлуку да прекину с узимањем опијата и чврсту одлуку да крену путем духовног и физичког оздрављења - говори нам отац Јелисеј, који је у манастиру од 1994. године.

- Без Бога, код наркомана је осећај усамљености и празнине уочљивији него код других људи. Ако не нађе Бога, човек посеже за сурогатима, а дрога је један од најпогубнијих сурогата.

Извор: Блиц, 8. јун 2008. - Јасмина Ракић-Кујачић