Марка Лутер

Ендрју Петигри: ”Марка Лутер” – Andrew Pettegree: „Marke Luther“, Suhrkamp, Frankfurt a.M. 2016.

Пред 500-годишњицу Реформације потпредседник Royal Historical Society, Ендрју Петигри, са одељења за саврмену историју на универзитету Сент Ендрју у Шкотској, написао је изванредну књигу о Мартину Лутеру (1483-1546) и штампарској индустрији која је штедро расејавала Лутерове идеје.

Када је Лутер 1517.г. закуцао својих 95 теза на врата цркве у Витенбергу, био је заправо сасвим непознат монах. Само неколико година након тога његове идеје су се рашириле и потресле европски континент у својим темељима. Лутер је постао познат и славан. 

Како му је то пошло за руком?

Назначајнији реформатор у историји Западне Цркве није био само изванредан теолог, већ и ингениозни стратег, који је тачно знао да нису само аргументи довољни да би се у борби идеја задбила успешно победа. Својим осећањем за оно што бисмо данас назвали маркетинигом и имиџом, Лутер се користио новом техником штампања књига и заједно са најпознатијим и најуспешнијим живописцем тога времена Лукасом Кранахом Старијим радио је на своме угледу,  односно идентитету своје ”марке”, свога ”бренда”, како Петигри и насловљава своју књигу – ”Марка Лутер”. Аутор показује како је Лутеру пошло за руком да се у јавности постави као критичар Католичке Цркве, борац за права жена, као демагог и антисемит. Ово је приповест о томе како се једноставан монах уздигао до прве звезде новог медијума штампе и њене фасцинирајуће технике.

Петигри вели да је Лутер у борби против клерикалне корупције изоштрио своје перо и измислио нову форму теолошког писања: кратког, јасног и директног, не ословљавајући само професионалне саговорнике, већ и широки слој хришћана. Тако је контраверза о индулгенцијама (опроштајницама), благодарећи штами, могла да постане општи јавни предмет. Четири године доцније ће Лутер бити проглашен јеретиком и бити екскомунициран. 

Ова брилијантно написана књига добит је у вишеструком смислу: она садржи и више факсимилираних страница Лутерових списа, као и географских мапа Европе у 16. веку којим се феномен ширења и прихвата Лутерових списа боље разуме. Кроз спој тог двоструког објекта – Лутера и штампе – постаје јаснија звезда водиља књиге или онога што је и лежало у замисли аутора  формулишући њен наслов: ”Brand Luther” – ”Марка Лутер”.

Протопрезвитер Зоран Андрић, Минхен