„Марко Миљанов“ Кости Радовићу
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић уручио је 11. маја 2019. године књижевну награду „Марко Миљанов” за 2018. годину песнику Кости Радовићу. Награду је у име лауреата, који је због болести спречен, примио његов унук Матија.
Свечано уручење престижног књижевног признања уприличено је испред Музеја „Марко Миљанов” на Медуну у Кучима, родном месту знаменитог песника и војводе Марка Миљанова. Поред многобројног народа, поштовалаца писане речи, свечаности је присуствовао и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.
Жири за доделу међународне књижевне награде Удружења књижевника Црне Горе, у саставу: председавајући Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић, Андрија Радуловић и Владимир Поповић, једногласно је одлучио да се награда за 2018. годину додели писцу Кости Радовићу за књигу поезије „Кућа код Христа” („Штампар Макарије”, Београд и „Октоих”, Подгорица). Покровитељ награде УКЦГ је Компанија „ЦАРИНЕ” и њен власник Чедо Поповић.
Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је Марко Миљанов претходник по много чему онога што је написао Коста Радовић. Подсетио је да као што је Марко Миљанов био живи сведок свога времена и носилац језика тога времена, сведок своје припадности, нарочито везан за своје Куче, тако је и Коста Радовић свим својим бићем везан за своју Пиву, манастир Успенија Богородице, који је у његово вријеме измештен, о чему он као живи сведок непрекидно сведочи у својим песмама.
„И као такав он остаје живи свједок управо тајне манастира Пиве и свих оних који су уградили себе у ту светињу, са онима чији су гробови били око манастира Пиве. Неки од њих су пренијети код новог преношења манастира, а многи су остали потопљени, о којима он такође пише и свједочи.“
Као посебно значајно је и то, истакао је Владика, што је песник Коста Радовић посведочио и страшни покољ Пиве у току Другог светског рата, нарочито у Долима, гдје је подигнут један од најлепших споменика после рата. Песникова жеља је, која ће се, потврдио је Митрополит, испоштовати, да се плоча са његовим стихом угради у спомен обележје у Долима.
„Коста Радовић је свједок Пиве и својих живих предања и предака, носилац дивног пивског језика – древног српског језика Вука Караџића. Тако да је књига, која је добила ово признање и кроз њу све оно што је он у току свога живота написао, и по свом називу Кућа код Христа живо свједочанство његове укоријењености у тло које га је изњедрило, а у исто вријеме и његове усмјерености према оном вјечном и непролазном људском смислу и достојанству.“
Митрополит је закључио да је Кућа код Христа сажетак његовог богатог свеукупног књижевног и песничког дела, сведок о њему и свему ономе што се догађало не само са Пивом, него много шире.
„Коста Радовић већ више од четири деценије исписује поему о потопу завичаја, о животу и сеоби Пивског манастира, о страдању човјека и природе, ослањајући се на жива предања, исказује и свједочи јединствени смисао својим стиховима који се не одричу наде у Христа и вјечно људско достојанство. Пјесник Радовић у свом дјелу васкрсава многе личности, потопљене куће, луке, гробља, ријеке, млинове, црквишта, изгубљене вриједности, једном ријечју васкрсава Пиву и потврђује се као усамљени пјесник у нашој савременој поезији чија је судбина везана за завичај”, стоји, између осталог, у образложењу жирија.
Присутне у име Удружења књижевника Црне Горе, поздравио је председник Новица Ђурић који је рекао да се радује додели награде Кости Радовићу, једном од најстаријих чланова Удружења, који је сваку травчицу, сваки цвет и кап пивског меда улио у своје рукописе и књиге.
„Он је забиљежио сваки тренутак одласка и повратка знаменитог и чувеног у свијету препознатљивог Пивског манастира. Коста је човјек који искрено припада свом народу и писму, својој вери.“
Лауреат Коста Радовић је захвалио на високом признању и скупу се обратио писмом које је прочитао његов унук Матија.
„Осјећам се у Кучима Марка Миљанова као кум јер су моји преци из Пиве били двоструки кумови са војводом Лазаром Сочицом, а он је вјенчани кум Марку. Перивоје Поповић, савремени пјесник и најближи род Марка Миљанова, срета ме увијек ријечима: Добродошао куме из Пиве!“
Песник истиче да све главне вере признају да је Бог један, али у практичној примени Божјих начела то се претворило у мржњу, верске ратове и инквизиторство. Али вековима постоји једно бојно поље, у манастирима, пустињама и великим књижевним делима: нада, мољеније, творење, стваралачко искушење:
„То бојно поље тачно је дефинисала пословица да није пјесника пауци би небо премрежили. Срећом ова награда Марко Миљанов чује се даље од свих других, јер је из гнијезда истине, јеванђелска и против оне таме која би се осилила када би пауци небо премрежили, а данашњи скоројевићи и богаташи постали надљуди цара профита.“
Лауреат Коста Радовић поводом добијања награде „Марко Миљанов” раније је, између осталог, казао за „Дан” да је награда по вољи Божјој:
„Много је било људи који су у животу правили завист, неправду, а било је и наших Пивљана који су били против мојих мука, борбе и труда. Ова награда је резултат мог труда још из студентских дана када сам почео да пишем. Занимљив је мој стил, а посебно моја љубав према Христу. Коријени мог писања сежу у ђетињство, у период Пете офанзиве из 1943. године, када сам као дијете наишао на гомилу лешева.“
Коста Радовић рођен је 1936. године у Пиви. Аутор је преко тридесет књига поезије и прозе, као и документарног филма „Пива” заједно са Здравком Велимировићем. Био је секретар Културно-просветне заједнице Црне Горе и утемељивач југословенске манифестације „Пјесничка ријеч на извору Пиве”, која већ педест година траје непрекидно. Заступљен је у двадесет антологија поезије и превођен на више страних језика.
Удружење књижевника Црне Горе доделило му је награду за животно дело „Макаријево слово” 2012. године. Такође, добитник је и престижне награде „Печат Херцега Шћепана”, „Видовданске повеље”, „Златне повеље” Међурепубличке заједнице из Пљеваља, као и Ордена заслуга за народ са златним венцем. Почасни је грађанин старе руске престонице Суздаљ и града Краљева.
Био је дугогодишњи сарадник „Политике”, „Побједе” и „Вечерњих новости” и деценијски сарадник листа „Дан”. У оквиру књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве”, одржан је научни симпозијум о књижевном делу Косте Радовића.
Композитор Боро Таминџић по стиховима Косте Радовића написао је велику кантату „Угарак тијела” о геноциду у Пиви 1943. године и „Љубав се јавно каже” о стрељању 1941. године у Краљеву. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, Епархијског савета Митрополије црногорско-приморске и савета Енциклопедије Црногорске академије наука и уметности. Живи и ствара у Подгорици.
Истог дана, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Преосвећеног Владике Кирила и свештенства служио је помен на гробу Марка Миљанова на Медуну.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
