Марковданска литија у Подгорици

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије предводио је синоћ, 9. маја 2016. године, улицама Подгорице традиционалну Марковданску литију са моштима Преподобног Симеона Дајбабског.

Литија се кретала од цркве Светог Ђорђа под Горицом Улицом слободе, преко моста који води насељу Стари аеродром, кроз Стару варош до остатака манастира Светога Марка. Затим се кретала до Сат-куле, преко моста браће Златичана, Булеваром Светог Петра Цетињског и поред Његошевог парка назад према цркви Светог Ђорђа.

На централном градском тргу, мјесту гдје се налазио манастир Светог Марка и на раскрсници код Сат-куле читано је Јеванеље, а код остатака манастира Светог Марка, Митрополита свештенство и вјерни народ дочекали су чланови староподгоричке породице Ђечевића на челу са Мирсадом Ђечевићем. Митрополит Амфилохије је казао да користи прилику да се помоли за покој душе часног Халита Ђечевића, једног од обновитеља Марковданске литије прије дваесетак година.

„У исто вријеме да се помолимо и за његово потомство, за овдје присустнога Мирсада. Нека их Господ утврди у вјери, у нади, у љубави. И да памћење које чувају остане и за будућа покољења, јер је ово мјесто мјесто које нас братими, које нас обједињује именом Светога апостола и јеванелиста Марка“, рекао је Митрополит црмногорско-приморски.

Он је подсјетио да се у грбу Црне Горе налази лав Светога апостола Марка и додао да то значи да Свети Марко није само небески заштитник Подгорице него и Црне Горе. Казао је да је наше вријеме вријеме моралне и економске кризе, чији је темељ духовна криза, која не може проћи без повратка Богу као смислу вјечног и непролазног. „Према томе, нека се Црногорци врате Светом апостолу и јеванђелисту Марку, или нека мијењају грб, макну лава из грба. Ми се надамо да ће апостол и јеванђелисзт Марко уразумити све нас, посебно оне који данас воде Црну Гору, да је не водимо у земљу недођију, него да је водимо водећи једни друге оном темељном и вјечном људском достојанству темељећи на њему живот свакидашњи, лични, породични и народни“, поручио је митрополит Амфилохије.

По завршетку литије, пред црквом Светог Ђорђа прочитано је свето Јеванђеље, а митрополит Амфилохије је са свештенством благосиљао славски колач чланица подгоричког Кола српских сестара „Свети апостол и јеванђелист Марко“. Владика је на крају казао да се Погорица темељи на три велика стуба – на Светом апостолу Марку, Преподобном Симеону Мироточивом и Преподобном Симеону Дајбабском. Вјерници су цјеливали мошти Светог Симеона Дајбабског, које су потом, као и приликом доласка пред цркву Светог Ђорђа, у пратњи чланова руског Мотоциклистичког клуба „Ноћни вукови“, враћене у манастир Дајбабе.

Митрополит Амфилохије поводом Дана побједе код подгоричког храма Христовог Васкрсења одслужио парастос жртвама нацифашизма и савезничког бомбардовања Подгорице

Поводом 9. маја, Дана побједе на нацифашизмом, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је са свештенством код споменика Николи Тесли у порти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења парастос жртвама нацифашизма и савезничког бомбардовања Подгорице 1944. године. Владика је парастос служио на иницијативу заједнице Руса - потомака погинулих у Другом свјетском рату, који овог дана одржавају манифестацију „Бесмртни пук“. Након парастоса, митрополит Амфилохије је подсјетио на ријечи Светог Александра Невског да Бог није у сили него у правди.

„Та реченица нарочито је примјенљива на овај 9. мај, дан побједе над нацифашизмом 1945. године, над тим великим и страшним злом које је било кренуло а загосподари судбином свијета, обоготворавајући тло и расу. А то значи да је обоготворавало земно царство, земаљску силу, земаљску моћ и власт“, рекао је Владика црногорско-приморски. Владика је рекао да је правда Божја побиједила то зло и да су улогу у тој побједи одиграли сви часни европски народи који нијесу изгубили осјећај за правду и истинско људско достојанство. „Посебно морамо да истакнемо да је Русија, ондашњи Совјетски Савез, одиграла пресудну улогу у тој побједи. Преко двадесет милиона људских живота је Русија принијела на жртву у борби против силе и насиља и против те аждаје која је покушала да прогута ондашњи свијет“, истакао је владика Амфилохије.

Владика је рекао да се уз сјећање на жртве те борбе данас сјећамо и страшног догааја - савезничког бомбардовања Погорице 5. маја 1944. године. „Бомбардовања које је, на тражење Јосипа Броза од савезника, било, не против нациста и фашиста који су одступали, него против овога града, против својих идеолошких противника. Скоро ниједан Њемац тада није погинуо, али је преко хиљаду Подгоричана било побијено, а овај град био претворен у рушевине“, рекао је Владика и додао да се тај злочин десио због несрећног братоубилаштва које је таа било завладало Црном Гором.

Он је рекао да носиоци тог и таквог духа у наше вријеме обоготворавају похот, земну власт и земне интересе. „То су они који су разорили ову земљу, који су бомбаровали Републику Српску, па онда Београд на исти начин на који је то учинио и Хитлер 1941. године. Бомбардовали су и Црну Гору, па се сјећамо бомбардовања Даниловграда и погибије онога војника, једанаесторо побијене дјеце у Мурину, нарочито побијених у Србији, разорених мостова, болница и домова“, казао је он. Митрополит Амфилохије је нагласио да је пло тога новога нацифашистичког злочина насилно одвајање Косова и Метохије од Србије. „Плод тога је одвајање те жиле куцавице и Црне Горе и Србије, те светиње над светињама – одвајање и предавање у руке и под власт управо оних злочинаца који су наставили на Косову и Методији нацифашистичко, мусолинијевско дјело, када су Косово и Метохија били постали дио велике Албаније“, казао је Владика. Владика је нагласио да се данас исто то, са малим разликама, догодило. „Тако се остварила Мусолинијева нацифашистичка идеја о Косову и Метохији“, рекао је Владика.

Он је казао да овим чином подсјећамо и себе и носиоце тог и таквог духа на ријечи Светог Александра Невског да Бог није у сили него у правди и да правда држи земљу и градове. „И ако је правда Божја побиједила ту неман 1945. године, ми смо дубоко увјерени да ће правда Божја, истина Божја, истинска сила Божја допринијети да савремена Европа и савремени свијет не наставе да се клањају земном царству, земној власти, земним сластима, земној похоти и земним интересима, него да ће се вратити да темеље будућност човјечанства на оним светим темељима на којима ју је темељио распети Господ“, закључио је митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска