Мартин Мозебах: ”Њих 21. Путовање у земљу коптских мученика”

Martin Mosebach: Die 21. Eine Reise ins Land der koptischen Martyrer. Rowohlt-Verlag, Reinbek bei Hamburg 2018

У пролеће 2017. г. путовао је Мартин Мозебах, један од најуспешнијих савремених немачких писаца за Горњи Египат, када је посетио у селу Ел-Ор породице 21 коптских мученика којима су ИС-терористи на једној обали у Либији зверски крволочно одрубили главе.

Аутор је седео у једној коптској породичној  соби кроз коју су ласте пролетале и посматрао: на зидовима су висиле иконе Пресвете Богородице и Спаситеља, а грубо издељани ормани за освештане предмете сведочили су о животном окружењу које је било некакаводјек библијске прошлости. И овог пута су му, окруженом децом, козама и теладима, на једном iPad инструменту пуштани снимци свирепе ИС пропаганде са снимцима непојмљивог начинапогубљења двадесет и једног мученика. Писац се чудио неусиљеном опхођењу породица жртава у вези са тиме. О освети није била ни једна реч, већ о поносу што је мученик,  мартир (грч. сведок), сведок вере потекао из те породице или један светитељ који је сада на небу. Тако су њих 21 мученика, изображених на новој икони, крунисани као краљеви.

Мартин Мозебах је у свом путопису описао свој сусрет са овимдалеким друштвом и Црквом која је своју веру и богослужењеочувала из времена ”Цркве мученика”, у којој је овоземаљски живот раздвојен од небеске сфере само једном најтањом опном. Он се сусрео са епископом и духовницима Копта 21 убијених радника исељеника у Либији, био је у посети њиховим црквама и манастирима. У време ”борбе култура” Копти представљају мањину у муслиманском Египту и одавно су претворени у неку врсту религиозног против-друштва. Отуда је ова књига и извештај о унутрашњим приликама једне арпске земље између библијске прошлости и комерцијалног духа Новог Каира.

Убијени живе даље

У фебруару 2015.г. на једној обали у Либији је 21 младих коптских надничара било најбруталније заклано од стране дивље хорде ИС-ратника. Писац Мозебах се упутио њиховим трагом, путовао Коптима у Горњи Египат и наишао на аутентично хришћанство. Онприпада најпрофилисанијим и најодбдаренијим прогресивно конзервативним духовима Немачке. Кроз призму прошлости сагледава савременост, која је за њега лабораторија у којој се традиција, знање, порекло преображавају у будућност.

Мозебах важи за писца који велича савремено монаштво: он спаја аскезу са широким знањем о свету. Он тражи најближе и најудаљеније, али никада није на путевима рутининарогmainstream(а). Он испитује у манастирима Истока, у Грузији, на Светој Гори, међу Коптима у Горњем Египту. Подухвата се путовања у прошлост која уопште није прошла. Обазриво и неустрашиво се приближава овом неисказиво срамном злочину.

Он то чини тиме што своју немост не култивише преко мере гушећи патос свог израза, већ га претвара у моралну обавезу, да би трезвено сведочио о ономе за шта су други платили својим животом. Он описује шта види, шта чује, како људи живе: утолико потресније, јер је извештај лаконски. Мозебах не може да уштеди својим читаоцима опис видеа који су убице објавиле: њему је сирово насиље управо фолија, да би се на њој уздигла недодиривост достојанства жртава. У селу у Горњем Египту, одакле жртве потичу, у кућама мученика, међу рођацима настрадалих, наилази он на тугу, али не на мржњу или очај. Жртве се славе иконографски и јединим одговором на терор: без роптања, али са извесношћу вере.

Писац је тражио и посетио сва места која су младим мученицима била важна, њихове цркве и поклоничка места, идући кроз њихова села и враћајући се у њихове куће. Он разговара, уколико то са успутним преводиоцима успева, са људима и посматра како живот даље тече. Из историје Копта наводи како су раније, у раном хришћанству, били заступљени у Египту и како су доцније столећима били подређевани и прогоњени. И све ово приповеда упечатљиво и потресно.

Али где је опасност, ту расте и спасење. ”Ту се окупља све веће невидљиво воинство мартира”. Ово су последње речи овезадивљујуће књиге која је сећање на хришћане који су окончалимученичком смрћу и која уједно представља пледоаје за давање предности мистичком  схватању мученичке крви и њеног литургијског символизма.

Мартин Мозебах је романописац, приповедач, лиричар, либретист, есејист, путописац и ангажовани верник римокатоличке вероисповести. Он је лауреат многих награда, међу којима су Хeinrich-von-Kleist-Preis и Georg-Büchner-Preis, које су нека врставитешке инсигније за посебан књижевни таленат. Ову јединствену књигу ваљало би превести на српски као пример грандиозног литерарног мартирологија.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)