Мастер клас проф. Јоргоса Кордиса на Високој школи - Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд

Сликарство је уметнички израз идеја и емоција на дводимензионалноj површини, где су основни елементи ликови, линије, боја, тоналитет и текстура. Црквено сликарство представља израз вере преточен у слику, која треба да дидактичко-педагошки и молитвено утиче на верника јер перцепција простора, предмета, светла, ритма и покрета у дводимензионалном простору, долази од различитих комбинација тих елемената. Управо је ово имао на уму проф. Јоргос Кордис у петак, 28. октобра 2011. године приликом извођења мастер класа на Високој школи – Академији Српске Православне Цркве за уметност и консервацију у Београду.

Атеље су испунили студенти, професори и многобројни гости, те је проф. Кордис, са Атинског универзитета, могао у инспиративној атмосфери да покаже свој уметнички дар, који је - како се видело - вишеструко умножаван. Представљање природе, предметно или фигуративно сликарство (мртва природа, пејзаж, портрет, фигура, итд.), настаје комбиновањем сликарских елемената, подређујући их природним законима облика и форме. Проф. Кордис је започео мастер клас објашњавањем комбинаторике облика у целину, а затим је објаснио како настаје цртеж светитеља. У трећем делу мастер класа проф. Кордис је објаснио да је феномен сликањa, с техничке стране, поступак наношења мешавине пигмента и везива на подлогу – у овом случају јајчани пигмент. Сликање је уметничко изражавање идеја уз помоћ ликовних елемената, са прелиминарним студијама, где се сликар-живописац води вером и интуицијом, а затим и својим способностима како би решио проблем композиције у циљу постизања естетског доживљаја замишљене идеје, односно стварања фреске или иконе. Подлога за живопис може бити зид , папир, платно, дрвена табла (иконе византијског сликарства), стакло (витражи у катедралама), или било која од модерних и савремених подлога. У црквеном сликарству подлога се третира као саставни дeо композиције живописа, односно бира се по квалитативним својствима материјала, његовим могућностима и ограничењима. У трећем делу мастер класа проф. Кордис је, на платну, живописао светитеља користећи традиционалну технику византијског сликарства, са посебним освртом на светлост на иконографским остварењима у традиционалном живопису Православне Цркве.

Извор: Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметност и консервацију, Београд