Мати Божја образац светог живота
И најславословнијима могу понестати речи при покушају да њима изразе блиставило и благодат Силе Божје које молитвенике и боготражитеље обасјавају на празник Ваведења Богородичиног у манастиру Пустиња.
Свечарска и поклоничка радост велике су јер управо ова светиња Епархије ваљевске, надалеко по лепоти чувеног живописа, као крсну славу, прославља успомену на дан у ком је Пресвета Богородица уведена у јерусалимски храм. Баш као и Света српска Царска Лавра Хиландар, чији су зографи Јован и Никола пре безмало четири столећа осликали предивне пустињске фреске.
На празник Ваведења Богородичиног Лета Господњег 2013., у светој обитељи Пустиње, Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин са епархијским свештенством и свештеномонаштвом. Како празник Ваведења носи вишеслојну поруку драгоцену за живот сваког Хришћанина, Владика Милутин подарио је проповед на њему утемељену, пријемчиву вернику савременог доба
Празник Ваведења већи је и узвишенији од празника рођења Богомајке. Јер, њиме прослављамо њено посвећење Богу. Као трогодишња девојчица, Пресвета Дјева Марија са страхом Божјим ушла је у јерусалимски храм. Предодређена за вечност, обгрлила је ризу првосвештеника Захарије, и он ју је увео у „светињу над светињама“ - олтар у који је, под претњом смрти, било забрањено крочити. Живела је у храму десет година, слушала Реч Божју од свештеника и читала Свето писмо. Посвећена и богобојажљива... Њено тело постало је храм на чији ће престо сести Богомладенац Исус Христос. Мати Божја својим примером нам показује како се прилази Дому Божјем и влада у њему. „А како ми то чинимо?“, запитао је Владика Милутин.
- Како ми, браћо и сестре, улазимо у храм? Да ли неко у њему сме да говори празне речи? У цркви не сме да се каже ниједна реч, сем слављења Бога и читања онога што је наређено. Свети оци кажу да је празнословље смртни грех и пред Богом ће бити тешко одговорних због тога. Црква је светиња над светињама, Матер Божја... Постоје Небеска - тријумфална Црква и земаљска - војујућа Црква, која приводи Богу, борећи се против демона греха и смрти. То смо ми, када овде замолимо Бога за упокојење душа и вековна добра. Господ се тада смилује и прашта грехе онима за које се моли земаљска Црква. Зато, молите се за наше упокојене сроднике! Браћо и сестре, оставимо споменике и све друго што чинимо за упокојене. Важно је молити се! Оно што је у земљи у њој и остаје. Окренимо се души онога који је отишао од нас- порука је ваведењске проповеди Владике Милутина духовној му деци сабраној на ваведењској свечаности у манастиру Пустиња.
У Цркви се збива историја човечанства. У свакој богомољи, малој или великој, ма у ком делу света. Сати литургијског живота су вечност и све што у њима чинимо за вечност чинимо. Тешко је човеку који се сваког дана и часа не моли Богу. Јер, ако на земљи не научи у вечности живети, неће ни у вечности самој то умети. На Светој литургији чујемо гласове пророка и Господа Исуса Христа. У њој разговарамо са Богом, када певамо „Господе помилуј“ и изговарамо „амин“. Храм је Библија жива, зборио је Владика Милутин.
Данашњи празник слави завете девствености, целомудрености и безгрешности, најлепше завете које је дала Мати Божја уласком у јерусалимски храм. Она је изнад архангела и ангела, славнија од Херувима и Серафима и већа од свих светитеља у Царству Божјем. Пут Мати Божје је монашки пут. Данашњи свет, огрезао у страстима и пороцима, тај пут не разуме, већ му се руга, указује Владика Милутин. Њиме многи неће да крену јер је тежак. Али, свет је и узвишен. Само праведан човек кадар је да се поклони монаху и монахињи, а кроз њих и Мати Божјој, која нас примером посвећеног и честитог живота кроз векове учи како да врлински живимо и завредимо Царство небеско.
Извор: Епархија ваљевска
