Мати Божја се увек моли за нас

У древном и чувеном манастиру Докмиру, несвакидашњом духовном радошћу и молитвеношћу, прослављен је један од највећих и најважнијих празника Православне Цркве – Ваведење у Храм Божји Пресвете Дјеве Богородице Марије.

Просто је немогуће не осетити дивљење према светој докмирској обитељи, предвођеној равноанђеоским ликом мати игуманије Јустине. Дивљење према старој српској побожности, оданости, скрушености, ревности, скромности, гостопримљивости и љубави.

Овај стуб и расадник Православља кроз векове, услед бурне нам далеке и блиске историје, доживео је судбину многих манастира, те је некако заборављен и начет немилосрдним зубом времена. Доласком на чело обновљене ваљевске Епархије Његовог Преосвештенства Епископа Г. Милутина, манастир се увелико обнавља и враћа му се постепено сјај каквим је некада блистао.

На данашњи празник, Светом службом Божјом началствовао је архијерејски намесник тамнавски крстоносни прота Митар Миловановић, уз саслужење о. Тихомира Пановића.

У надахнутој проповеди, честитајући славу мати Јустини, сестринству јој и верном народу, прота је нагласио да је "Богомајка јединствена девојка у историји људског рода и до века".

- Као дете посвећена је Господу, остављајући своју родбину и дајући завет Творцу свих нас. Са сигурношћу могу рећи да је она прва хришћанска монахиња и незаменљив узор. Када је требало да напусти храм, она је жарко желела да и даље остане у њему, као дјева. Божјом промишљу, обручена је за Јосифа, али постаде истинска невеста Гопода нашега. Родиће Сина, Спаситеља света, али ће остати вечна девојка. Велика је то тајна и благослов. Цео свој живот посветила је Христу и на најгорој голготи са Њим је састрадала. Са Господом нашим и Сином њеним, она и данас и свих ових 600 година, колико манастир битише, не оставља нас сироте. Напротив, непрестано се моли за спасење наше од погибељи, изливајући свакојаке благослове и благодатне плодове измољене мајчинском љубављу од Сина свога - беседио је прота Митар Миловановић.

Након Свете Литургије, освећења славског жита и ломљења славског колача, уследила је монашка трпеза љубави.

Домаћин овогодишње прославе манастирске славе била је Марија Крсмановић из Докмира. Благослов да колач преузме за следећу годину примио Момир Петровић из Трлића.

Извор: Епархија ваљевска