Матица Боке тражи повлачење Нацрта закона о слободи вјероисповијести
Нацрт Закона о слободи вјероисповијести је потпуно неприхватљив, неупотребљив и погрешан, те стога захтијевамо од Владе да повуче тај акт, поручио је предсједник управног одбора те организације Жељко Комненовић. Он наводи да би у изради новог текста закона требало да учествују представници цркава и вјерских заједница, као и НВО сектор. Комненовић сматра да предложени нацрт неће донијети мир и вјерски склад, већ ће постати сјеме раздора и неповјерења грађана у институције система.
Селективни акт
Станишић истиче да је јасно зашто нема реакције осталих конфесија поводом нацрта тај акт се неће примјењивати на њих.
Да је закон писан против Митрополије, најбоље говори члан 11 који гласи: „Територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори, не може се простирати ван Црне Горе. Сједиште вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори мора бити у Црној Гори.” Предметна одредба је неуставна с обзиром да се држава мијеша и одређује просторну организацију цркава, што јој Устав не омогућава. Ова одредба такође ни у ком случају не би одговарала Католичкој цркви, Јеврејској заједници и Исламској заједници, јер су њихова сједишта такође ван Црне Горе у Ватикану, Израелу, односно у Турској. Међутим, ове конфесије су свој положај у Црној Гори регулисале посебним билатералним међународним уговорима, па се ове одредбе из нацрта закона односе искључиво на Митрополију, односно на Српску православну цркву, додао је Станишић.
Адвокат Свето Ч. Станишић је оцијенио да је предложени нацрт у колизији са Уставом и европским законодавством, те да је директно усмјерен против Митрополије црногорско-приморске. Станишић истиче да је више него очигледно да се у законској форми држава обрачунава са Митрополијом будући да ће закон важити само на њу.
Станишић наводи да је несхватљиво то што се нацртом закона о вјерским слободама јавно тражи модус за одузимање вјерских објеката и земљишта Митрополије. Према његовом мишљењу, закон се не односи на остале конфесије, тј. њихова конфискација се планира у управном поступку актом преуписа, што би био преседан у 21. вијеку у средишту Европе.
То што је послије балканских ратова и Првог свјетског рата тадашња Црна Гора евентуално донирала средства за изградњу неких вјерских објеката ни у једном правном систему не може бити основ за стицање права својине. Донација и поклон не могу бити основ за стицање права својине, а поготову не након 100 година, констатује Станишић.
Жељко Комненовић наводи да једна секуларна држава на незабиљежен начин у европској правној пракси законским рјешењима покушава да уређује црквена питања грубо се мијешајући у унутрашње устројство вјерских заједница, што је веома забрињавајуће.
Упозоравамо Министарство за људска и мањинска права да је понуђени текст законског рјешења неуставан јер
супрогно европским конвенцијама гази вјерска права и слободе грађана, што може имати несагледиве последице. Нацрт закона је урађен потпуно нетранспарентно, без стратегије, акционог плана, позива цивилном сектору и без учешћа представника вјерских заједница у радном тиму за његову израду и донијет је мимо правно-техничких правила Секретаријата за законодавство Владе Црне Горе, казао је Комненовић.
Милан Секуловић
Грубо задирање у унутрашња питања
Коло српских сестара Херцег Нови и Удружење жена и хуманитарна организација противе се усвајању нацрта закона о слободи вјероисповијести.
Према ријечима предсједнице Кола српских сестара Драгице Спаић, чланице Херцегновског кола и све сестре из осталих општинских кола српских сестара у Црној Гори дужне су да дигну глас против незаконитог и неуставног покушаја усвајања закона које заобилази представнике цркве у припреми тог закона.
Ово је грубо задирање државе у унутрашња црквена питања, канонски поредак и унутрашње устројство цркве, као и у рад хуманитарних организација, какво је и Коло српских сестара, поручила је Спаићева.
Здравко Шакотић, Дан
Извор: Митрополија црногорско-приморска
