Матијас Баум: Eрминевтика Ханс-Георг Гадамера као philosohia christiana
(Die Hermeneutik Hans-Georg Gadamers als philosophia christiana. Eine Interpretation von »Wahrheit und Methode« in christlich-theologischer Perspektive.Hermeneutische Untersuchungen zur Theologie, Bd.80. Tübingen 2020
Ерминевтика Ханс-Георг Гадамера је у теологији наишла на зачуђујуће широку рецепцију. Узрок томе је у самом Гадамеровом делу, које се и у области богословских текстова открива као плодан приступ и метод за разумевање и тумачење.
Вера у делотворну моћ речи лежи у срцу протестантске теологије, али не само ње. Оно је фундамент ерминевтике Ханса-Георга Гадамера, чије је епохално дело „Истина и метода” (1960), после Шлајермахера и Дилтаја, крајеугаони камен философске ерминевтике, коју аутор ове студије сада види као philosophia christiana.
И Гадамер и протестантско богословље, тврди Матијас Баум у управо објављеној студији - Матијас Баум: „Eрминевтика Ханс-Георг Гадамера као philosohia christiana” - полазе од постулата да човек није господар речи. Деловање речи не подлеже људској контроли односно реч се „не збива доиста”: јер се у речи збива Истина. Аутор Баум испитује Гадамерову ерминевтику из перспективе хришћанске теологије и при томе му полази за руком троструко: на првом месту он објашњава Гадамерову рецепцију теолошких основних појмова, на другом анализује како их Гадамер трансформише и на трећем осветљава структурне аналогије између Гадамерове и хришћанске теологије.
Тако је аутор осветлио егзегетске, систематско-теолошке и практично-теолошке аспекте који се из перспективе Гадамерове ерминевтике могу продуктивно примењивати. Три начела Гадамеровог ерминевтичког метода: ерминевтички круг, сливање хоризонта и делатно-историјска свест чине темеље тог кључа разумевања текстова. На тим трима стубовима почива структура једне philosophia christiana, као неспецифична конфесионална хришћанска философија. Остаје да се ова Баумова теза у богословском тумачењу провери, и можда као рекурс, конкретно примени.
Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен – Рим)
