Матуранти Богословије Светог Петра Дабробосанског у посјети светињама Грчке

Матуранти Богословије Светог Петра Дабробосанског у посјети светињама Грчке
Матуранти Богословије Светог Петра Дабробосанског у посјети светињама Грчке
Матуранти Богословије Светог Петра Дабробосанског у посјети светињама Грчке
Матуранти Богословије Светог Петра Дабробосанског у посјети светињама Грчке

Поклоништво представља значајан догађај у животу сваког православног хришћанина, а нарочито оног који је жељан стицања знања. Вијековима су хиљаде и хиљаде поклоника хитали на света мјеста како би осјетили дјелић времена које живи у камену, дрвету, грађевини... Његујући ту традицију, завршни – пети разред Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, а у оквиру научно-васпитне екскурзије, посјетио је Грчку да би се упознали са језиком, културом и светињама ове православне земље.

Помоливши се на светој Литургији, а предвођени својим професорима, пошли су на пут у недељу 21. октобра 2012. године. Преко Вишеграда, Ужица, Чачка, Краљева, Крушевца, Ниша, Врања, Скопља, у јутарњим часовима 22. октобра стигли су у Солун.

Прва и свакако незаобилазна светиња била је Зејтинлик – српско гробље палих солунских ратника. Ту су топло дочекани од стране Ђорђа Михаиловића, потомка чувене породице која деценијама чува и одржава овај комплекс. Даље је услиједио обилазак значајних храмова у Солуну: светог Димитрија Солунског, Свете Софије, светог Григорија Паламе, свете Теодоре... Цијели доживљај је употпуњен шетњом обалом Егејског мора до познате Бијеле куле и уживањем у панорами града са старе тврђаве и из манастира Влатадона.

Незаобилазна је била посјета манастиру свете Лидије у Аспровалти. Мало је ријечи којима бисмо описали љубазност овог сестринства које деценијама дочекује и угошћава српску дјецу из свих крајева наших земаља, а нарочито у тешким временима рата када су на хиљаде малишана, попут ријека, пристизали у загрљај манастиру. Њихов боравак је био испуњен учењем, игром и сигурношћу – оним стварима које нису тада могли имати у својим градовима погођеним ратом. Од укупно 23.000 дјеце која су у периоду од 1985. до 1999. године боравила у манастиру, преко 6.000 су били из Србије, Босне и Херцеговине, Крајине и Косова и Метохије... Жртва сестринства је велика, а вјерујемо и захвалност ове дјеце која су у својим срцима понијела дио Аспровалте, дио Грчке и дио православља које повезује.

Из Аспровалте пошли смо за Јерисос и даље за Уранопољ. Одавде је наша група трајектом пристала у Игуменицу, одакле су аутобусом пребачени до манастира Хиландара. Кратко се одморивши у манастирској гостопримници, пошли смо у обилазак Хиландара. Манастирски храм са иконом Пресвете Богородице Тројеручице, чудотворном лозом преподобног Симеона, стари бунар, пирг Светога Саве, подруми са вином, само су нека од мјеста која смо обишли... Како је вријеме брзо одмицало, пошло се из Хиландара, уз пој тропара светитељу Сави, ктитору ове наше највеће светиње!

Трећег дана матуранти су боравили у институту Филоантропиа који дјелује при женском манастиру Ормилији. Попут мале оазе у дрворедима маслињака, овај институт крије неописиво благо. Ријеке жена, дјеце, и то не само са подручја Грчке, долазе овдје како би обавили прегледе. Обишавши цијели комплекс, богослови су присуствовали видео презентацији која је у кратким цртама приказала све оно чиме се баве запослени у овом институту, међу којима је и велики број монахиња манастира Ормилије. После послужења посјетили су и храм у склопу комплекса, гдје су ђаци отпјевали неколико тропара, на опште задовољство и радост присутних.

У вечерњим часовима допутовали смо у Ларису. Добротом домаћина, начелника Никеје, једне од општина града Ларисе, господина Ризоса (иначе, градови Лариса и Фоча су братски градови), организована је вечера у дијелу града Никеје. Господин Ризос (поред службе начелника коју обавља дугих 18 година, главни је протопсалт у саборном храму) обратио се са неколико ријечи нагласивши да љубав између наших народа и градова потиче још из оних  тешких ратних година када су били чести гости, али и домаћини за нашу дјецу. И овдје је пјесма била неизбјежна, тако да су наизмјенично појали ђаци и домаћин, како духовне тако и изворне мелодије.

Ујутру, четвртог дана обиласка Грчке, група је напустила Ларису и пошла пут древне монашке насеобине, комплекса манастира Метеори (Μετέωρα). По доласку у Каламбаку, град у подножју Метеора, одмах смо започели са обиласком манастира. Велики Метеори (Μεγάλο Μετέωρο) или Преображења, Варлаам (Βαρλαάμ / Αγίων Πάντων) или Свих Светих, Свети Никола Анапавса (Αγίου Νικολάου Αναπαυσά), Света Тројица (Αγίας Τριάδος), Русану (Ρουσάνου / Αρσάνου) - манастири су које смо посјетили.

Ђаци нису крили своје одушевљење приликом сусрета са манастирима који, попут круна, стоје на литицама великих камених громада, у народу познатих као Метеори. Некада монашке испоснице, а данас значајне монашке заједнице, из дана у дан примају на стотине поклоника и туриста. Ходајући по углачаном камену, додирујући топле стијене ових камених џинова, богослови су се на тренутак враћали у она давна времена када су у најсуровијим условима, уз помоћ корпи и мердевина, живјели и молили се монаси и подвижници...

И овдје, као и протеклих дана, зачули су се стихови тропара из грла младих богослова, који су својом пјесмом привукли знатижељне поклонике. Послије неколико часова обиласка манастира, млади поклоници су се спустили у град Каламбаку, гдје су у подножју литица посјетили и древни храм Успења Пресвете Богородице. Ту су могли примјетити необични камени амвон на средини лађе храма из 9-11. вијека.

Из Метеора се пошло у Паралију на коначиште, да би ујутро, у петак 26. октобра, пуни пријатних утисака, пошли у Србију, у древни манастир преподобног Прохора Пчињског.

У суботу 27. октобра, на празник преподобне Петке Параскеве, служена је Литургија у манастирском храму. Служио је игуман манастира, протосинђел Николај уз саслужење архиђакона Јустина. Матуранти су одговарали за пјевницом и цјеливали мошти преподобног Прохора.

Око 11 часова кренули смо за Врање, гдје је наша група свратила у Саборни храм Свете Тројице; дочекао нас је синђел Методије (Марковић), игуман манастира Светог Николаја. Његовом добротом, посјетили смо и спомен-кућу св. оца Јустина Ћелијског, као и манастир Светог Николаја са прелијепим пиргом који  доминира градом.

проф. Никола Ковач, разредни старјешина