Међународни научни скуп „Религија, политика, право“
У манастиру Подмаине код Будве 3. октобра 2015. године је завршен радни дио Међународног научног скупа „Религија, политика, право“ који је окупио преко четрдесет научних радника из ових области из Србије, Црне Горе, Русије, Њемачке, Аустрије, Италије и других земаља.
Педесет њихових радова штампано је у зборнику чији су издавачи организатори скупа: Митрополија црногорско-приморска, односно њена Изавачко-информативна установа „Светихгора“, београдски Институт за упоредно право и Центар за проучавање религије и вјерску толеранцију из Београда. Скупу је присуствовао изасланик апостолског нунција Луиђија Пецута дон Виктор Ганц.
Учесници скупа су у поподневним часовима посјетили манастир Режевиће, а сјутрадан су присуствовали светој архијерејској Литургији коју је у Цетињском манастиру служио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством.
Закључци Међународног научног скупа „Религија, политика, право“
Учесници међународног научног скупа ”Религија, политика, право” изражавају своју благодарност организаторима овог научног савјетовања - Митрополији Црногорско-Приморској, Институту за упоредно право и Центру за проучавање религије и вјерску толеранцију, који су осјетили потребу за научним сагледавањем односа религије, политике и права као теме која се деценијама налазила на друштвеним маргинама. Посебну захвалност учесници овог скупа изражавају Његовом Високопреосвештенству Архиепископу цетињском и Митрополиту црногорско-приморском и Егзарху Најсветијег Трона Пећкога г. др Амфилохију и братству средњовјековног манастира Подмаине у Будви на гостопримству и покровитељству.
1. Религија, политика и право представљају друштвене категорије и као такве су значајне за науку. Током претходних деценија на овим просторима међусобном односу ових појава није посвећивана дужна научна пажња.
2. Несумњиво је да је ријеч о великој и значајној теми посебно данас у секуларним државама, јер је потребно да се, кроз научни приступ, јасно уочи не само историјска него и данашња неминовна повезаност религије, политике и права при чему свака од тих друштвених категорија, без обзира на њихову упућеност, повезаност и испреплетаност, увијек задржава своје посебности.
3. Религија и вјера данас, као и увијек, имају посебно мјесто не само у индивидуалном човјековом животу него и у читавом друштву. Цркве и вјерске заједнице своју мисију врше у конкретним политичким и правним системима држава у којима се налазе те и на тај начин представљају друштвене и правне категорије.
4. Конференција је испунила свој циљ - окупила је велики број научних посленика и гостију. Нарочито се захваљујемо учесницима из Русије, Италије, Аустрије и Енглеске што показује да је конференција повезала научнике са ширих географских простора. Рад конференције је обиљежило и објављивање зборника радова на скоро 1000 страница у коме је своје реферате изложило 58 аутора.
5. Референти су, полазећи од различитих теоријских поставки, отворили бројна питања у својим рефератима и дискусијама, али и понудили цјеловите одговоре на постављена питања.
6. Религија и вјера представљају изузетно значајан друштвени феномен који је до сада био неоправдано маргинализован из идеолошких и политичких разлога. Констатовано је да је неопходно континуирано истицање значаја религије и вјере, као и наставак истраживања односа религије, политике и права. Неопходно је да се на факултетима теолошких, политичких и правних наука прида већи значај изучавању ових појава.
7. Религија и вјера су кроз мисију цркава и вјерских заједница, а посебно традиционалних, дале немјерљив допринос развоју морала, културе, просвјете и свеукупног друштвеног напретка. Носиоци политичких функција и јавних овлашћења ту и такву улогу религије и вјере веома често, посебно у тоталитарним режимима, нису препознавали.
8. Модерне демократске државе данас у својим бројним актима не само да наглашавају неопходност успостављања и вођења континуираног дијалога са представницима цркава и вјерских заједница него и непрестано истичу конкретни допринос религије и вјере, цркава и вјерских заједница развоју људског друштва.
9. Неопходно је да се приликом припреме и доношења прописа којим се регулише правни положај цркава и вјерских заједница, као и других прописа који се на њих односе, искаже разумијевање вјерских посебности и разлика, као и да носиоци јавних функција покажу додатну одговорност у погледу непрестаног дијалога и старања о унапређењу положаја цркава и вјерских заједница и остваривању права на слободу вјероисповијести.
10. Ова научна конференција може да послужи као примјер изузетне сарадње црквених и научних институција коју је обиљежило међусобно уважавање и која је као такву неопходно наставити на друге сличне теме.
