Међуверски округлу сто у Београду
По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја учешће на Међуверском округлом столу, одржаном 6. фебруара 2020. године у организацији Ријасета Исламске заједнице Србије и Муслиманске светске лиге на тему „Традиционалне цркве и верске заједнице у мисији мира“, узео је протојереј др Срђан Симић, професор на Православном богословском факултету „Светог Василија Острошког“ у Фочи.
Доносимо његово излагање у целини:
У име Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја преносим Вам патријарашки благослов на тему „Дијалог између хришћана и муслимана“. Поштовани ефендија, генерални секретаре Светске муслиманске заједнице „Рабита“ Ел Иса, желим да Вам нагласим неопходност дијалога, међуверског мира и сусретања муслимана и хришћана, или тзв. традиционалних људи или народа Књиге. Неоспорни утицаји јудаизма и хришћанства у обличавању Мухамедове религијске свести присутни су и у Курану, светој књизи ислама. Куран је за Арабљане ненадмашна Алахова језичка творевина, док је за православне хришћане Бог Логос постао тело који се људима даровао у савршеној и оваплоћеној Богочовечанској Личности Господа Христа. Ислам је у својој етногенези, у себи, објединио и успешно пројектовао различите форме хетеродоксних јудео-хришћанских учења (монофизитско-несторијанског типа), али и других религијских идеја и веровања блискоисточних народа. Специфичност исламске религије огледа сe у томе што је она својим строгим монотеизмом успешно заменила паганску религију многобожачких Арабљана и што је Света књига ислама - Куран, за муслиманске вернике, постала несумњива верска пракса и дело више милиона муслимана у свету.
У циљу успостваљања дијалога, важна исходишна тачка исламске вере јесте позивање на хришћански култ вере у Бога оца Аврама, Исака и Јакова у коме се отац Аврам, за муслимане, наводи као пријатељ Божји (сура 2, 124), за Јевреје као посредничка личност која је благословила изабрани народ Божји на земљи (Књига поновљених закона 7, 6), док је за православне хришћане вера у оца Аврама догађај који се, једном и за свагда, испунио у Исусу Христу (Дела апост. 3, 13). На сличан начин, и ислам потврђује веру у оца Аврама, самим тим и веру у раније пророке, јер на тај начин успоставља везивну линију аврамовског верског континуитета са двема претходним религијама. Постоји и множтво есхатолошко-апокалиптичких учења које је ислам интерполирао на њему својствен начин, оптужујући хришћане и Јевреје за нетачно или погрешно (тахриф) интерпретирање светописамских традиција (вера у анђеле, Судњи дан, рај и пакао, старозаветне пророке итд.). Међутим, у циљу успостављања истинског дијалога морају се узети сви релевантни јудејски и хришћански извори, као и свештени текстови у изворној форми и преводу, јеврејски Танах и грчки превод Светог Писма, у изворном облику. То значи да би се неке догматско-богословске тешкоће превазишле, барем оне које се односе на етос и веру, мора се започети дијалог, ставити на здраве изворне теолошке и историјске основе, које нужно подразумевају обострану прихватљивост јудејских и хришћанских свештених текстова. Само на тај начин, муслимани се могу у исламском Weltanschaung упознати са аутентичним јудејским и хришћанским учењима и текстовима.
протојереј др Срђан Симић, фото: Ријасет Исламске заједнице Србије
