In memoriam: Милинко Стефановић (1947-2012)

Преминуо ликовни уметник и великан српске културе
Милинко Стефановић

У Београду је 5. септембра 2012. године, после дуже и тешке болести, у 65. години живота преминуо великан српске културе Милинко Стефановић — уметнички и новински фотограф, уредник, издавач, педагог и културни активиста, ретко свестрана личност.

Осим светски значајног опуса у уметничкој фотографији, Стефановић је  оставио и велики траг у нашој општој култури, медијима, изворној музици, археологији, култури Косова и Метохије, балканској сарањи, православној култури, поп-култури, педагогији, издаваштву и сродним областима.

Рођен је 12. марта 1947. у селу Костајник код Крупња, Западна Србија. Апсолвирао је психологију на Филозофском факултету у Београду. Имао је статус Истакнутог уметника УЛУПУДС-а и звање Мајстора фотографије ФСЈ.

Био је угледни члан Удружења новинара Србије, дугогодишњи председник Фото савеза Југославије (сада Српског фотографског друштва) и члан Савета мреже „Пројекта Растко“.  Радни век је провео у Београду.

Последња изложба фотографија му је била посвећена лепотама Србије, у „Школи пријатељства“ на Тари, у организацији удружења „Наша Србија“ (1. јул – 10 август), где су српска деца из десет земаља региона учила по програму „Српски код“.

По речима Зорана Богавца: „Милинко Стефановић, испитујући својим радом смисао фотографије, а плаћајући својим животом, ронио је до дна метафизике фотографије и отада верује како време не постоји, постоји само простор, и знаци нашег живљења у њему и то да: били смо пре него што смо били, бићемо и пошто нас не буде“.

Богат и свестран опус

По месту у историји наше уметничке фотографије, домаћем и међународном излагачком рејтингу и значају добијених награда (скоро 400), Милинко Стефановић је био један од најважнијих уметничких фотографа свих времена са подручја Југоисточне Европе. Поред тога, његов значај као активисте и педагога је био непроцењив за нашу фотографску културу.

У медијском раду је био активан као документарни, новински и ратни фотограф, али и као новинар-уредник, где је оставио неке од најважнијих сведочења о нашем времену, која су објављивана у десетинама домаћих и светских медија. Између осталог, био је уредник у листовима „Дуга“, „Светигора“, „Рад“, „Задруга“ итд.

Од 1990-их се посебно бавио православним хришћанством и православном фотографском естетиком. Урадио је десетине уметничких и документарних пројеката у српским земљама, Русији, Грчкој, Израелу итд, за потребе Св. Арх. Синода СПЦ, Митрополије Црногорско-приморске, Пећке Патријаршије  и других установа. Фотографски је документовао и 20 година деловања блаженопочившег патријарха Павла.

Од великог је значаја и Стефановићев допринос за културу Косова и Метохије. Од мирнодопских и ратних фотографских документовања, преко пројеката као што су монографија „Распето Косово“, летопис „Нова косовска голгота 1-4“, портала „Косово.ком“, е-библиотеке „Пројекат Растко –Косово и Метохија“, делатности удружења „Глас Косова и Метохије“, сајта Пећке патријаршије, вишејезичног лексикона „Косово и Метохија, лице Европе“, па све  до путујуће изложбе „Косово и Метохија у сузама“ која је сведочила о ономе шта је аутор видео 1999. након повлачења наших снага из покрајине.

Као издавач, Милинко Стефановић је био директни обновитељ српске  изворне музике преко сопствене издавачке куће „Биљег“ почевши од раних 1990-их. Заслужан је за важна музичка издања, концерте, промовисања извођача као и оснивања нових група. Допринео је стваралаштву Светлане Стевић, Дарка Мацуре, „Мобе“, Бокана Станковића и „Кладенца“, Светлане Спајић, „Дрине“ и др.

Археологија и антропологија су му биле и професионална и лична страст, посебно ако су биле везане за србистику, славистику, индоевропеистику. Тако је као уредник и фотограф оставио значајан траг и у историји српске археологије преко бројних монографских и популарних издања, ТВ-пројеката, изложби и Интернет-сајтова.

Такође је као издавач, уредник, промотер и фотограф дао допринос нашој популарној култури: стрипу, карикатури и поп-музици. Његова је фотографија на омоту култне рокенрол компилације „Пакет аранжман“.

У времену глобализације и информатичких технологија, Стефановићова визија је допринела оснивању међународних културних мрежа, у којима је био активан у својству суоснивача, члана управних тела, уредника и аутора: Балканске културне мреже, Електронске библиотеке „Пројекат Растко“, „Пројекат Гутенберг Европа“ и других.

Завештање које траје

Осим поменуте изложбе у „Школи пријатељства“ на Тари, уметник је спремао и друге подухвате. Између осталог, у понедељак, 10. септембра у Румунији излази 99. број часописа „Православни манастири“ посвећен Дечанима, богато илустрован Стефановићевим фотографијама, у тиражу од 60.000 примерака.

Захваљујући сарадњи са букурештанском кућом „Предања“, аутор је био и активан учесник румунске културе. Посебно је била запажена недавна трогодишња турнеја његове изложбе „Косово и Метохија у сузама", која је у десетак градова Румуније приказала лето 1999. када су НАТО и „ОВК" ушли у нашу јужну покрајину.

Ова изложба ће ускоро бити отворена и у Пећкој патријаршији, а постхумно ће изаћи дуго припремана Стефановићева монографија о патријарху српском Павлу.

Место и датум сахране Милинка Стефановића биће објављени накнадно.

Признања Милинка Стефановића

Избор друштвених и еснафских признања:

• Златна плакета Скупштине града Београда 1988. године.
• Награда за животно дело Фото-савеза Југославије (1992)
• Памјатнаја грамота за труди по укрепленију јединства православних народов, Международниј фонд јединства православних народов, Москва, 2003.
• Статус Истакнути уметник Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије 2003. године.
• Златна плакета општине Крупањ 2005. године.
• Награда за животно дело Удружења ликовних и примењених уметника Србије, 2008.
• Награда за животно дело у области уметничке фотографије Национална ревија „Србија“, 2009.
• Уметничке фотографије су му награђене преко 380 пута на елитним изложбама у земљи и свету. Неке од битнијих награда:
• Златна медаља, Сарагоса 1977, Шпанија;
• освајач Купа југословенске фотографије 1979. године
• Grand prix, Октобарски салон Београд, 1988;
• Grand prix Златно Око, Нови Сад, 1988;
• Grand prix „Златни сунцокрет“, ЖИСЕЛ, Омољица, 1990. и 2000.
• „Новинска фотографија године“, ТАНЈУГ, 1993.
• Златна медаља - Педесета интернационална изложба фотографије, Буенос Ајрес, Аргентина 1995;
• „Златна боровница“, ЕКОФЕСТ, Копаоник, 1998.
• Златна медаља Каталонске фотографске федерације на изложби „Човек протагониста XX века“, Барселона, Шпанија 2000;
• Вицешампион Светске изложбе 20. столећа: Сребрна медаља за колекцију Акведукт - VI бијенале интернационалне фотографије („Човек, протагониста XX века – фотограф, сведок свог времена“), Барселона, Шпанија 2000.
• YU Press Photo: Прве награде 2000. и 2001.
• увршћен међу 70 фотографа од открића фотографије до 2000. године на изложби поводом два миленијума хришћанства, организатор Фото форум интернационал, Франкфурт, у сарадњи са 22 музеја и галерије света, 9. јун 2001;
• Сребрна медаља – Акведукт - IX бијенале интернационалне фотографије (Cami Del Pixel), Барселона, Шпанија 2006.

Извор: www.rastko.rs