Михољдан у Великој Хочи

Празник светог Киријака Отшелника - Михољдан представља посебан доживљај за свакога ко се тада нађе у Великој Хочи. Ове године празник је увеличан значајним догађајем. Извршено је прво монашење у обновљеном манастиру Светог Јована Крститеља након неколико стотина година. Монашење је извршено у недељу 11. октобра. Након одслуженог Великог вечерња Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије замонашио је искушеника Душана давши му име Давид.

Примање монашког чина први су оцу Давиду честитали Владика Артемије и игуман манастира отац Мирон, а затим у дугачком реду и сви остали. Овом чину присуствовало је доста верника као и већи број монаха из манастира Зочишта, Светих Архангела, Црне Реке, Кончула, Девиних Вода. По завршетку монашења Епископ Артемије је одржао беседу и између осталог рекао: «Сигурно је више стотина година прошло од када је у овом манастиру извршено последње монашење. То само Господ зна, јер је Свезнајући. То је записано у књизи на Небесима, али нигде на земљи када је то било. И после толико стотина година, ево у наше време, у наше невреме, у време највећих страдања нашега народа, највећих невоља које подносимо ево већ више од десет година, Господ је благоизволео да учини ово чудо и да данас, вечерас, овде у овоме манастиру буде обављено прво монашење после толико стотина година. Ово ће бити записано не само у анале овога манастира и ове Епархије, биће записано у књизи Божијој на Небесима. А нама остаје, браћо и сестре, да се радујемо и Богу благодаримо за овај дар небески који нам је вечерас подарио». Владика је посебно истакао значај Михољдана за све житеље Велике Хоче: «Вечерас уочи празника светог Киријака Отшелника - Михољдана, када слави ово село Велика Хоча или Голема Оча како су стари говорили, када се велики народ сабира овде, ево и вечерас као некада из разних далеких пустиња, кад монаси пристижу на славу и празник једнога манастира. Тако је вечерас овде било. Било је милина гледати како са разних страна монаштво и верни народ прилазе овој светињи, овој хочанској пустињи, да са нама поделе ову радост и да молитвама својим подрже новога монаха и братство овога манастира».

Уследила је вечера за све присутне. Сутрадан је служена света архијерејска литургија испред цркве посвећене светом архиђакону Стефану. Тај храм је један од 13 храмова, колико их има у Хочи. Епископу Артемију саслуживало је 8 презвитера и 3 ђакона. Након одслужене литургије преломљени су славски колачи. Овогодишњи домаћин славе био је Љубиша Митић из Бресја. Колач за следећу годину узео је отац Радослав Јанковић, секретар Епархијског управног одбора Епархије рашко-призренске. Уследио је одлазак у Дечанску пивницу где је организовано послужење а онда се отишло у обновљену Кујунџића кулу где је Владика Артемије служио парастос Лазару Кујунџићу и његовим друговима погинулим на Спасовдан 1905. године за ослобођење Косова и Метохије, а затим се у беседи осврнуо на њихов подвиг, рекавши између осталог: «Мало је наших мученика за слободу нашу, за слободу Косова и Метохије и целе Србије којима имамо овако уређен гроб и споменик као што је овде Лазар Кујунџић и његови другови који су пре 105 година на овоме месту пострадали за слободу свога народа. Нису дочекали ту слободу за коју су се борили али су њихова имена остала записана не само овде у овом мрамору него и у срцима и души нашега народа. Зато их се са пијететом сећамо и Богу се молимо за покој њихових душа, јер они су знали да без слободе нема правога човека. И борећи се за слободу борили су се за све нас који данас поново трпимо ропство против кога су се они борили. Али гледајући њихов споменик овде, у ову кулу Кујунџића у којој су они пострадали, ми не губимо наду. Ми верујемо у Бога који је васкрсао из мртвих да ће и наш народ поново васкрснути на Косову и Метохији, јер то је света српска земља била, јесте и биће».

Празновање је настављено културно-уметничким програмом у коме су учествовали песници, народни појци, гулсар, хочанска деца која су певала и играла традиционалне игре. Додељена је и награда "Лазар Кујунџић" Зорану Вучићу директору издавачког фонда СПЦ и радија "Словољубве" који се захвалио на награди и између осталог рекао: «Нема другог места на свету на коме се, упркос свим недаћама, или управо због њих, тако неопозиво осећа снага живота и присуство Бога Живога. Можда вама тако не изгледа, али је, у то сам чврсто уверен, Велика Хоча, иако у жицама и опкољена, духовно најслободнија српска територија. Док ви живите - ми таворимо, ви сведочите - ми се повинујемо, ваш је сваки дан борба, а наш навика. Овде је за мене и Јерусалим, и Голгота и Гроб Господњи и Храм Васкрсења Христовог».

Мештани Велике Хоче на овај дан отварају подруме и нуде своја вина и ракију. Поред улице износе традиционална јела, грнчарију и друге рукотворине.

Извор: Епархија рашко-призренска