Михољска Превлака: Помен жртвама геноцида над Јерменима

Михољска Превлака: Помен жртвама геноцида над Јерменима
Михољска Превлака: Помен жртвама геноцида над Јерменима
Михољска Превлака: Помен жртвама геноцида над Јерменима
Михољска Превлака: Помен жртвама геноцида над Јерменима

У манастиру Светих Архангела на Михољској Превлаци код Тивта јуче, 26. априла 2015. године, служена је Литургију и парастос жртвама геноцида који је над Јерменима почињен у прољеће 1915. у тадашњој Отоманској империји. Служио је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством, уз присуство старјешине епархије Јерменске апостолске цркве у Румунији епископа г. Татева Акобиана, нерезидентног амбасадора Јерменије у Црној Гори г. Хамлета Гаспариана и руског амбасадора у Подгорици г. Андреја Нестеренка.

Поред вјерника из Митрополије црногорско-приморске, на Превлаци су јуче били и представници јерменске заједнице у Црној Гори.

-Данас овдје вршимо помен Јерменима - хришћанима мученички пострадалим од безбозничке руке агарјанске 1915. године, као и оним Јерменима што су страдали крајем 19. вијека. Јерменски и наш српски народ дијеле историју великих страдања у отоманском ропству. Вјерност јерменског народа кроз вјекове Христу распетоме и васкрсломе, дошла је до свога врхунца управо 1915. године за вријеме страшног геноцида који је извршен над хришћанским јерменским народом у Отоманској империји, казао је на крају богослужења митрополит Амфилохије посебно наглашавајући да је и сваки четврти Србин у Првом свјетском рату пострадао и погинуо од окупатора аустријско-германскога.

Митрополит Амфилохије је повукао паралелу између Косова и свете јерменске планине Арарат и нагласио да су хришћанске заједнице данас на простору Блиског Истока, јужног Кавказа и сјеверне Африке веома угрожене: -Косово је било и остаће хришћанска земља, али је данас је оно на распећу и данас се на Косову и Метохији ствара исламска земља. Исто распеће које је носио и наш народ и наше државе кроз вјекове, је и оно распеће које носи јерменски народ кроз историју. Од Арарата до Косова види се велики распети Христос, а истовремено на све четири стране свијета, сија свјетлост Христовог Васкрсења. Суд Божји и правда Божја свједоче и данас о том великом страдању јерменског народа, али истовремено и свједоче да ће из мученичке крви страдалих хришћана Јермена поновно васкрснути, у свој пуноћи својој, древна хришћанска земља Јерменија и да ће Арарат постати поновно мјесто са кога се свједочи спасење свега рода људскога. Крв мученика је сјеме за нове хришћане – послије распећа долази васкрсење, поручио је митрополит Амфилохије.

Митрополиту је заблагодарио јерменски епископ Татев Акобиан који је казао да данас цијели свијет обиљежава 100. годишњицу масовног страдања Јермена: -23. априла ове године свих тих преко 1,5 милиона погинулих су канонизовани и данас смо срећни да се они на небу моле за нас и свједоче о миру, правди и љубави.

Амбасадор Хамлет Гаспариан нагласио је да је геноцид над Јерменима 1915, један од најцрњих дана у историји хришћанског човјечанства: -Народ који је 3.000 година живио на тим просторима, био је уништен и прогнан са своје земље. Чудом смо се као народ, успјели спасити се од тог смртног удара и као птица Феникс, васкрсли смо из пепела, али је та велика траума заувијек присутна у нашим срцима. Јермени сада чекају да уз помоћ цијелог човјечанства, излијече ту рану. Немогуће је тај догађај избрисати из наших сјећања, али ми хоћемо да идемо напријед и да би то урадли, спремни смо да разговарамо са потомцима Турака који су направили тај злочин. Стотину година је прошло и они који су убијали 1915, више нијесу међу живима и кривица очева нема никакве везе са њиховим данашњим синовима“, казао је амбасадор Гаспариан позивајући турску Владу да се „помири са тамним странама своје историје. Ми смо спремни да се помиримо и опростимо, али је за то потребно да друга страна призна своју кривицу, подвукао је Гаспариан.

У манастирској порти сабрани на богослужењу су могли да разгледају изложбу фотографија под називом „Прије 100 година – Јерменска Голгота“.

Митрополит Амфилохије је затим у свету тајну брака увео младенце Александра Магуда и Ану Вукасовић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска