Миленијумски траг саможртвене љубави Светог Јована Владимира

Протојереј Јован Пламенац одржао је занимљиво предавање на тему „Миленијумски траг саможртвене љубави Светог Јована Владимира“, у Књижари Матице српске Друштва чланова у Црној Гори, у Подгорици. -Оно што знамо о Светом Јовану Владимиру засновано је прије свега на предањима. У нашим крајевима, оно је засновано углавном на ономе што је написано у Љетопису попа Дукљанина. Прича о Светом Јовану Владимиру је широка и различита. Говорити о њему историјским чињеницама је мало неугодно, оне скоро и да не постоје. Међутим, оно што је евидентно јесте његова саможртвена љубав. Он је Богу вратио свој живот и то не тек тако, већ га је учинио квалитетнијим. Он је таленте добијене од Бога умножио, умножио Богом у себи, казао је протојереј Јован Пламенац.

Он је додао да је управо то истинска љубав коју човјек носи, те да је према предању реалнија прича да је мјесто гдје је столовао Свети Јован Владимир био град Свач. -Светог Јована Владимира поштују и у другим крајевима као што су Албанија, Грчка, Македонија и дио Бугарске. Круна нашег сјећања на Светог Јована Владимира јесте уствари румијска литија, која је педесетих година била забрањена од стране ондашњих комунистичких власти. Међутим, ми смо до скора мислили да у то вријеме, заиста нико са крстом није излазио на Румију, а онда смо сазнали да су ипак, свештеник, чувени поп Павле Радуновић и Велиша Андровић, кријући, ноћу ишли на Румију, гдје би поп служио кратки обред. То је трајало годинама, а да нико није знао да они то раде, што је одговор на љубав Светог Јована Владимира која истаче овдје, у овим нашим крајевима казао је Пламенац. Он је појаснио даје 1984. године први пут отац Богић Фемић одслужио литургију у Цркви Светог Николе и направио малу литију са крстом.

Свети Јован Владимир нас призива на љубав. Његова љубав је истинска и чиста и она нас спаја са Богом. Њоме смо призвани да идемо кроз свој живот. Ако је немамо, онда смо од Бога удаљени, онда је наш труд кратког домета. Морамо научити да раздвајамо љубав од заљубљености појаснио је протојереј Јован Пламенац у својој бесједи. -Када је митрополит дошао, први пут је изашао на Румију 1994. године и тадаје први пут након забране крст Светог Јована Владимира изнијет на врх планине казао је Пламенац, додајући да све што се ради у том свјетлу проистиче из љубави према свецу. Наводи да је врхунац те љубави и градња Храма Светог Јована Владимира који ће за неколико дана, тачније 25. септембра, бити освештан у Бару. -Све то је, укратко, наш одговор на саможртвену љубав Светог Јована Владимира, кога поштују и у многим другим крајевима. Ми до скоро нијесмо знали колико је он свестрано и свеобухватно поштован у Албанији казао је отац Пламенац.

Модератор вечери био је Вељко Рачић, а публика је након занимљивог предавања могла учествовати у разговору и постављати питања. Предавање Јована Пламенца, које је организовано у сарадњи Матице српске Друштва чланова у Црној Гори и Клуба Црне Горе и Србије, пратила је богата аудио-визуелна презентација.

Извор: Митрополија црногорско-приморска