Молитвено сећање на пострадале у Јадовну
Под отвореним небом над Шарановом jамом у Јадовну, јуче је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, уз саслужење свештенства и монаштва Епископије горњокарловачке, началствовао Светом Архијерејском Литургијом, а потом и парастосом свим убијеним православним Србима у јамама Јадовна и на другим стратиштима у Хрватској.
Светој Литургији је присуствовао велики број верника који су присигли из свих крајева Хрватске, Србије и Републике Српске да одају почаст и да се помоле за душе невино убијених. Многи, који су данас посетили логор Јадовно овде су изгубили неког свог сродника. Међу таквима је и Председник Републике Србије г. Борис Тадић, који је са мајком посетио највеће стратиште Срба у Лици.
Председник Тадић је рекао да је почаствован што има прилику да први пут као председник Србије ода почаст жртвама злочина, који, како је рекао, никада нико не сме да заборави. "На десетине хиљада људи убијено је овде само зато што су имали свој идентитет, име, уверењу, веру. То никада нико не сме да заборави. Недужне жртве заслужују наше сећање, како данас тако и сваке следеће године, како овде тако и на Пагу и у Јасеновцу", рекао је Тадић.
У Јадовну је од маја до августа 1941. године, за 132 дана постојања логора, убијено више од 40.000 људи, од којих су 38.000 Срби. Шаранова јама је само једна од 32 јаме на Велебиту у које су бацане жртве логора који је имао своје испоставе и у заливима Метајна и Слана на острву Пагу, где су лешеви жена и деце бацани у море. Логор Јадовно основале су власти нацистичке творевине Независне државе Хрватске (НДХ), на планини Велебит, у Лици, убрзо по оснивању НДХ 1941. године.
Јадовно је, уз Јасеновац, било највеће усташко губилиште у Другом светском рату. Историчар др Дјуро Затезало из Карловца прецизно је евидентирао, по имену и презимену, више од 10.000 убијених. Логор је, крајем августа 1941. затворила италијанска војска. Меморијални центар, подигнут десетак година после Другог светског рата на месту логора Јадовно, девастиран је почетком деведесетих.
Извор: Епархија горњокарловачка, агенције
