Милост Божија је велика, она милује и грешнике ако се искрено покају
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник преподобног Алимпија Столпника, у недјељу 9. децембра, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Епископу су саслужавали свештеници архијерејског намјесништва беранског и монаштво Ђурђевих Ступова, катедралног манастира наше Епархије. Бројним вјерницима, сабраним у светом богослужењу, бесједио је Преосвећени владика Јоаникије. Он се осврнуо на данашње Свето Јеванђеље у коме је ријеч о народу, који прославља Господа Исуса Христа због славних и чудесних дјела Његових, какво је оно када је нахранио пет хиљада људи са пет хљебова. Међутим, истакао је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије, тај народ, у другој прилици, пао је у искушење, тражећи да Онај Који му чини добро буде распет на крсту поред разбојника.
“Исти тај народ који је гледао чудеса Господња и Јуда, један од ученика Христових, када су дошла искушења, када су видјели Христа свезаног и немоћног, говорили су: “Распни га, распни га“! Можемо рећи да је тај народ био изманипулисан, јер је постојала велика пропаганда од непријатеља Христових против Њега, а друго, што је важније схватити, тај народ је, у одређеном моменту, подлегао демонском искушењу, демонској обмани. Шта ми, драга браћо и сестре, треба као поуку да извучемо из ових примјера како позитивних, тако и оних негативних; треба да знамо да смо ми тај исти народ“.
“Лијепо је кад се сабирамо на празнике и буде нас пуно на службама Божијим, народ, заиста, покаже, понекад, оно најбоље у себи и то не треба одбацивати. Дивно је то, и дај Боже да буде и чешће и више, али, тај народ у одређеним моментима зна да се повуче, да се промијени и да похули, све су то, наравно, људске слабости. То је Цркви познато, а и сваком хришћанину требало би да буде јасно да постоје разне људске слабости, разна искушења, али је Божија милост велика и превелика, то је она милост која милује и грешнике и богохулнике, само ако се покају. Послије васкрсења Христовог, када је Господ сабрао Своје ученике који су се претходно били разбјежали, сабрао апостоле, сабрао једно мало стадо, Господ је призвао Својој Цркви многе од оних који су говорили “Распни га“. У животу Цркве имамо много таквих примјера, почевши од апостола Павла, од оних гонитеља Христових, да послије постану дивни проповиједници Јеванђеља“, казао је Његово Преосвештенство.
Он је сабраном вјерном народу поручио да је важно да се увијек ослањамо на милост Божију, јер оне, који Му се искрено и од срца за помоћ обраћају, Бог укрепљује и оснажује да иду путем Његовим.
“Због тога је, драга браћо и сестре, наш отац Јустин говорио да је људска природа, по својим склоностима и својим могућностима, чудесна. Људска природа има ту могућност, има тај распон, да сиђе до ада, али и да се уздигне до раја. Зато увијек има наде за човјека. А зашто увијек постоји нада за човјека – зато што вјерујемо у Божију милост, у човјекољубље Божије, у правду, свјетлост Божију, у светост и радост коју Он доноси овом грешном свијету, овом свијету који у гријесима живи и ходи, или као што је говорио Свети пророк Давид, често људи ходе у овом свијету, као долином суза. Важно је само, драга браћо и сестре, увијек се ослањати на Божију милост, увијек је призивати, Богу се молити, а оне који се Богу моле њих Бог укрепљује, оснажује и удостојава да иду Његовим путем, носећи Његов крст, никад да не посустану него им увијек даје снаге да иду напријед. И онај глас свештеника кад чујемо на Литургији како говори „Горе имајмо срца!“ знајмо да то не говори свештеник у своје, него у име Бога Господа Који нас је подигао и сабрао, Који нас просвећује, уразумљује, освећује и увијек изводи на прави пут Божији“, закључио је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Извор: Епархија будиљманско-никшићка
