Минхенско лето софистике

Појам софисте (sophistes) има у древној грчкој књижевности различиту семантичку примену. Он је од Пиндара и Хесиода синоним за ”веште мушкарце” који поседују или посебно знање или посебно искуство попут Седморице мудраца, општих политичара, судија, рапсода, пророка, философа. Ово својство у четвртом веку почиње да у 5. веку добија негативни призвук, те та ”способност” постаје ознака за виспреност и препреденост, онако као што их је Платон видео у својим дијалозима. Овде је реч о карактерима софиста, као што су Протагора, Горгија, Продик, Хипија или Тразимах. Од Платона је бављење софистиком и софистима било под великим моралним, политички и философским резервама. То је уједно и фасцинирајуће научно питање које са састоји у феномену ”пресократовског” времена.

Појмовна диференцијација нама открива богатство фасета софистике. Шта је заједничко Протагори, Горгији и Продику? Шта спаја и шта раздваја прву од друге генерације софиста? Да ли постоји једна ”десна” и једна ”лева” софистика? У којој мери су софисти уопште били философи? Шта су мислили о религији и миту?

Ова и остала питања су биле теме дводневног симппосиона или у маниру англоскасонские терминлогије  ”летња школа” у Минхену који је насловљен Münchner Sommer der Sophistik и који је био одржан 3. и 4. септембра на Универзитету у Минхену под егидом катедре за класичну филологију овог универзитета.

Поред Платонових дијалога и рефлекса у комедиографији (Аристофан), у оквиру ове Summerschool студирани су текстуални фрагменти софиста. Као Keynote Speaker је наступио емеритирани професор, Нестор древне грчке историографије Prof. Dr. Dr. h.c. Christian Meier (LMU München). У аудиторијуму од 60 доктораната и настаника грчком у баварским гимназијама у пет панела су разматране есенцијалне теме софистике на основу текста Schirren, T., Zinsmaier, T. (Hrsg.): Die Sophisten. Ausgewählte Texte. Griechisch/Deutsch. Reclam, Stuttgart 2003.

У првом панелу је др Оливер Шлеске говорио о ”политичкој димензији софистике”, у другом је Клас Латман из Кила говорио о ”софистима и раној науци у Грчкој”, у трећем проф. др Мартин Хозе о ”инсценацији софиста”. Као Keynote је професор др др Мајер говорио о ”предусловима рађања софистике”. У четвртом панелу је  Матилде Бремон из Париза говорила на тему ”Софстичким побијањима предсократоваца”, и у завршном петом панелу је проф. др Андреас Шваб говорио о ”Гледиштима софиста о религији и миту”.

Дводневна летња школа класичних филолога у Минхену је друга на реду, после веома успеле прошлогодишље о Херодоту, оцу историографије.

Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)