Мирко Тољић: Сликам јер се суочавам са проблемима

Проф. мр Мирко Тољић добитник је овогодишње награде „Милуновић, Стијовић, Лубарда“ на традиционалној изложби УЛУЦГ 2018. године. Ликовни уметник Тољевић, редовни професор на Академији ликовне уметности у Требињу, дизајнер је и капиталних издања ИИУ Митрополије црногорско-приморске „Светигора“. Награда на традиционалној изложби УЛУЦГ, рачунајући на бројност учесника и чињеницу да је то еснафско удружење, као и чињеницу да награду додељују људи из струке, одувек је била једна од најзначајнијих уметничких награда.

-Чињеница да награда носи име „Милуновић, Стијовић, Лубарда” неком из моје генерације, значи више него осталима, јер смо индиректно везани за људе чије име награда носи, наиме, Милуновић је био професор мојим професорима, тако да ме се њихов дух помало и дотакао током образовања те самим тим, за мене добија већи значај, казао је за „Дан” наш угледни ликовни стваралац Мирко Тољић који је на 73. традиционалној годишњој награди УЛУЦГ награђен за своју графику једном од три равноправне награде Удружења ликовних уметника Црне Горе „Милуновић, Стијовић, Лубарда”.

-Награђена графика дио је циклуса који је настао након Вашег боравка у Паризу.

-У јануару прошле године, сам захваљујући подршци УЛУЦГ, добио једномјесечну резиденцију у „Цитé интернатионалес дес артс” у Паризу, коју сам касније, опет уз подршку Удружења, продужио још три мјесеца. У току резиденције, користећи атеље и графичку радионицу Цитé-а, настала је серија графика у техници колографије. Из те колекције је и рад за који ми је на овогодишњој традиционалној изложби УЛУЦГ додијељена награда. Драго ми је што је рад запажен и награђен. Радови из те колекције су већ прошли селекцију и били излагани на Међународном тријеналу графике у Београду, на 18. Биеннале Интернатионале де ла Гравуре де Сарцеллес у Француској, на Фêте де л’естампе (Празник графике) у Паризу тако да ми је ово додатна подршка да наставим започета истраживања. Морао бих се посебно захвалити менаџменту УЛУЦГ због неопходне подршке око добијања резиденцијалног боравка у Паризу, без које, највјероватније, ови радови не би ни настали. Радови су резултат мог, већ виђеног, односа према графичкој умјетности обогаћеног искуствима сусрета са људима са различитих меридијана, размјене мишљења и сарадње са њима, као и сагледавања актуелних (и неактуелних) тенденција у једном тако великом центру. Без обзира на утицај тако велике средине задржао сам у радовима аутентичност нашег поднебља, и изгледа, да су то квалитети које су препознали и издвојили како итернационални, тако и наши умјетници и теоретичари.

-Да ли ће и у ком смислу она промијенити Ваш став према наградама?

-Ова награда, као и награде које сам већ добио, и које ћу евентиално добити, иако драге, суштински неће ништа промијенити. Ја сам радио и предао један од радова на изложбу. Додијељен ми је награда која је могла да ми не буде додијељена. Ако немам проблем са којим се бавим и нијесам срећан са тим ђеловањем, ниједна награда то не може надомјестити. Кад већ имам проблем са којим се бавим и кад имам личну радост у сусрету са тим проблемима, овакве награде могу допринијети у скретању пажње јавности на мој рад, његову мисију и његове поруке и увелико олакшати прихватање те мисли. У сваком случају, са наградом или без ње, настављам са истраживање својих личних проблема на пољу ликовности, прије свега у области графике.

-Као умјетник који већ дуги низ година ствара и који се може сматрати у којој мјери је боравак у граду који се сматра епицентром свјетске умјетности, не само ликовне, утуцало на Ваше стваралачки рукопис?

-Боравак у великим срединама са богатом ликовном традицијом, као што је Париз је јако инспиративан како због музеја и галерија и других институција културе, тако и због бројности људи свих слојева и са свих меридијана заинтересованих за умјетност уколико имате шта да покажете. Мало је депримирајући повратак у нашу реалност, гђе су умјетничке манифестације доста лоше испродуковане, понекад и до те мјере јефтине да то вријеђа елементарно добар укус и скромну интелигенцију. Доста смо затворени у своју узану шкољку у којој нам се невриједност сервира као вриједност и сумњив квалитет као врхунски. Срећом, срећем много младих људи који се школују у инстраним академијама умјетности И надам се да ће нам они донијети освјежење по питању критеријума И умјетничког амбијента уопште.

-Иако сте Ви већ познат и признат умјетни, професор на академији, да ли овакве награде дају потсрек за даљи умјетнички рад?

-Имајући у виду да је награда овог калибра овјенчана само дипломом, без новчаног дијела награде и без обезбијеђених даљих самосталних изложби и подршком за њих, можемо претпоставити да је однос друштва према ликовној умјетности јако лош и да много треба порадити да се државне институције прво врате на некадашње стање, па тек онда да то стање унаприједе према новим стандардима земаља у окружењу.

Извор: Дан, С. Ћетковић, Митрополија црногорско-приморска