Мисија сведочења вере

Јак ветар није дозвољавао младом теологу Владану Таталовићу да испред Храма Светог Саве на Врачару прошлог петка објасни значај духовних закона аве Доротеја, светитеља из седмог века. Тонац je регистровао јаке шумове и искусни редитељ Жарко Драгојевић je донео одлуку да се снимање прилога под називом „Бројанице љубави" одложи. Али, мала екипа првог мултиконфесионалног ТВ серијала „Верски мозаик Србије" није била незадовољна. Tor дана већ су снимили неколико прилога у којима се говорило о цркви у Даљу, али и о књигама „Српска православна црква у Дубровнику до 20. века" др Ирене Арсић и „Писма Матвеју" Александра Ајзенберга.

Споразумом о производњи и емитовању верског програма на Радиотелевизији Србије потписаном 5. јула 2007. године између Православне епархије бачке, Надбискупије београдске, три цркве реформације, Исламске заједнице Србије и Јеврејске заједнице омогућено je да се сваке суботе на Другом програму РТСа у 9.45 емитује „Верски мозаик Србије".

Иако на телевизијама већ постоје емисије које обрађују верске теме, ово je први пут да цркве и верске заједнице у сопственој продукцији без икаквог утицаја са стране праве телевизијски програм за своје вернике. Овај колажни серијал je почео да се емитује у октобру прошле године и свака црква и верска заједница самостално уређује свој део „Верског мозаика".

Телевизијски студио у којем се креира верски програм налази се у Новом Саду у седишту Бачке епархије. Владика бачки др Иринеј (Буловић) већ има телевизијског искуства и зато га и затичемо на монтажи нове епизоде „Верског мозаика Србије".

„Епархија бачка je, чим су се деведесетих година одшкринула државним атеизмом до тада закључана медијска врата, заједно са РТСом кренула у производњу серијала 'Буквар православља' који je имао 150 емисија. И данас се тај програм повремено емитује. To, верујем, показује да je Црква свесна значаја савремених медијских технологија и да прихвата могућности које за успешну мисију сведочења вере и евангелизацију данашњег друштва пружају пре свега електронски медији", каже Владика Иринеј.

„Серијалима 'Верски календар' и 'Верски мозаик Србије'", прича Епископ бачки, „наставили смо да систематски приказујемо верско учење и верску културу у форми коју најбоље прихвата савремени гледалац, како верник тако и онај ко о верском животу жели да сазна нешто више са културолошког становишта."

„Желим да изразим задовољство што у наведеним емисијама не учествују само православни хришћани него и римокатолици, протестанти, као и верници муслимани и Јевреји. Улажући напоре да СПЦ нађе право место у медијима, сматрали смо да једнака права, и то уз примену начела позитивне дискриминације, треба да имају и остале верске заједнице у Србији", истиче Епископ Иринеј.

Производња овог серијала окупила je велики број стручњака, како професора теологије и свештеника, тако и врхунских редитеља, глумаца, сниматеља и монтажера. Један од редитеља „Верског мозаика Србије" Жарко Драгојевић каже да je јединствена вредност овог серијала и његова корист за гледаоце, али и за саму телевизију, то што цркве и верске заједнице саме на аутентичан начин приказују своја верска учења.

„Религија се као културноисторијска вредност и идеал не потврђује на телевизији, али се телевизија кроз заступљеност емисија с верским садржајем у својим програмима потврђује као целовити и демократски систем комуникације и истовремено се спасава самодеструктивног духа профаности и разарања, који јој je веома близак, а можда и неотуђиви део њене природе", објашњава Драгојевић.

Свака епизода овог серијала траје 45 минута. У делу који уређује Српска Православна Црква гледаоци су могли да сазнају више о Светој Литургији и осталим богослужењима, црквеном појању, начинима израде икона и фресака. Затим, ту je и рубрика „Црква и савремене технологије". Сава Мирић, извршни продуцент, каже да у оквиру овог пројекта осим теолога ангажују и познате глумце. Тако Катарина Радивојевић, Вјера Мујовић и Андреј Шепетковски читају духовну поезију, али и стихове о Косову и Метохији.

Један од уредника „Верског мозаика" Горан Раденковић, професор у богословији Светог Саве, пише сценарије за православне светиње које су приказане у „Верском мозаику", а уређује и прилог „Верска библиотека". „Приказали смо до сада манастире Далматинске епархије, Крку, Крупу и Драговић, а припремамо се да одемо и у Браничевску епархију да снимимо прилоге о Покајници, Раваници, Манасији, Светој Петки Изворској", прича Раденковић који каже да je циљ ових емисија да се уз помоћ нове технологије гледаоцима пренесе јеванђеоска, „блага вест", као путоказ ка тајни оваплоћеног Бoгa.

„Постмодерно доба одликује мозаична структура света у којој сагледавамо спектар боја различитости у којој можемо да препознамо боју вечности. Данашњи српски медији премало пажње поклањају темама и емисијама мултиконфесионалног карактера . Зато je емисија 'Верски мозаик Србије' допринос политичкој култури која се заснива на подвигу националне и верске толеранције", каже Горан Раденковић.

Велики подухват после 50 година мрака

Пречасни др Андрија Копиловић, проректор Теолошкокатихетског института у Суботици и уредник римокатоличког дела емисије за „Верски мозаик Србије", каже:

„Сама чињеница да цркве и верске заједнице у једном програму, задржавајући властитости, наступају заједно, већ по себи je и порука и поука. Црква на овај начин врши своју незамењиву улогу духовне формације савести преко понуде која je ненаметљива, по себи интересантна, а отвара перспективу према трансценденталном. Тако се заправо даје могућност интегралне антрополигије праве истине о човеку и његовом животу, Црква није одвојени странац него заједница унутар властитог друштва. Та je порука као чињеница већ догађај."

Муфтија србијански Мухамед Еф. Јусуфспахић истиче да je „Верски мозаик Србије" на јавном сервису велики подухват и велика одговорност након 50 година мрака. „Потребно нам je да се разумемо како бисмо се међусобно поштовали и заједно изградили бољи живот за све. Верски програм, верујем, може доста допринети том великом циљу. Исламска заједница Србије задовољна je и поносна овим пројектом који морамо пажљиво неговати како би његов квалитет био трајан", истиче Јусуфспахић.

Београдски рабин Исак Асијел истиче да je, захваљујући емисијама „Верски календар" и „Верски мозаик Србије", Јеврејска заједница, пред очима јавности више него икада раније. Јудаизам, као најстарија монотеистичка религија, добио је прилику да гледаоцима у Србији прикаже своје древно верско и културно наслеђе, укорењено и у културу ових простора", објашњава београдски рабин.

Извор: Политика, ТВ Ревија - 5. април 2008.