Мисионарско гласило за младе - 50 година Православног мисионара

Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50-годишњица његовог непрекидног излажења. Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве. Напротив, отворено антицрквени и антагонистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много простора за рад. Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодаћу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове.

У том погледу, осећамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен избор текстова ранијих издања. Подразумева се да је због ограничености простора било немогуће поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желели да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо. Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуће ћемо у оквиру рубрике Сећања објављивати по један изабрани текст из старих бројева.

Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило за младе, пре свега средњошколце и студенте. У том погледу он је потпуно редизајниран и визуелно промењен у складу са перцепцијом младих. Са друге стране, задржали смо формат због наших верних читалаца који годинама кориче овај часопис за своје кућне библиотеке. Поред визуелних измена, читалачка популација којој се Православни мисионар од овог броја обраћа подразумева и унутрашње промене, у смислу обрађивања тема занимљивих младим људима. У том погледу ослањамо се на искуство наших претходника који су деценијама пре нас осмишљавали и обнављали Православни мисионар у складу са потребама времена. У том погледу желећи да отворимо нове хоризонте и обрадимо више тема, налазимо се „у улози патуљака који стоје на раменима дивова" (Bernard de Chartres). То нам отвара могућност да проширимо дијапазон питања и изађемо у сусрет данашњим мисионарским потребама Цркве међу младима.

Рубрике у овом броју нису строго фиксиране и статичне. Као што је и време у коме живимо динамично, тако је и тематски крут нашег часописа прилично широк. Разноврсност се огледа и у ауторима, међу којима су присутни како свештени-ци и теолози Српске Православне Цркве, тако и православни социолози, философи, правници, филолози... Напомињемо да се не ради о активистичком покушају да се одговори на свако могуће питање које се појави у савременом друштву, нити о позиву за такмичење са научницима и стручњацима из датих области, што је доктринарни концепт који негује западна теологија. Суштина приступа нашег часописа је у актуализацији живог духа које носи православно Предање, сагласно нашем времену пре свега у комуниколошком смислу. То треба да буде креативан покушај преноса еванђелске поруке у складу са животним оквирима данашњице, приступачно али не популистички и подилазећим стилом - реч Божија увек мора бити и остати животна и актуелна, али благодатна и „сољу посољена" (Кол 4,6).

Обично се мисија Цркве дели на унутрашњу и спољашњу, зависно од тога да ли се мисионари на традиционално хришћанским просторима или ван њих. У том погледу, наш часопис свакако има функцију унутрашње мисије на просторима СПЦ. Ову поделу бисмо могли и да проширимо на миси-ју речју и мисију делом, животом. Мисионар је увек сведок Христов јер су његове речи увек потврђене животом. С тим у вези је добро присетити се речи светогорског старца Порфирија Кавсокаливита, сведока Христовог нашег времена, који је једном свом духовном чеду говорио и о мисионарству без речи, тј. животном примеру у оквиру своје зајед-нице. Стога смо одлучили да први текст у овом јубиларном броју буде управо текст о старцу Порфирију, чији је животни пример најбоља могућа мисионарска порука у времену које је понизило речи и коме једино жив пример открива светлост Христову.

С љубављу у Христу Спаситељу,

ђакон Оливер Суботић