Митрополит Амфилохије, администратор Епархије рашко-призренске, служио Свету Литургију у манастиру Грачаници

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски данас је у манастиру Грачаница служио прву Архијерејску Литургију од када је именован за новог Мјестобуститеља (чувара трона) Епархије Рашко-призренске и Косовско-Метохијске. Митрополиту Амфилохију су саслуживали Викарни Епископ Липљански Г. Теодосије и више од половине свештенства Епархије. Саслуживали су сви архијерејски намесници ЕРП: протојереји Живојин Којић (намесник призренски), Милија Арсовић (намесник ммитровички), Томислав Миленковић (намесник новопазарски), Драган Којић (намесник гњилански) као и игумани манастира Солоћани (протосинђел Теоктист), Дубоког Потока (протосинђел Ромило) и протосинђел Михајло из Призрена. У Светој Литургији су учествовали и монаси из више манастира ЕРП, грачаничке сестре са игуманијом Ефросинијом, монахиње из манастира Кончула са игуманијом Минодором, мати Катарина бивша игуманија Кончулска, као и неколико десетина верника.

Владика Теодосије, као Викарни Епископ и архијерејски заменик Епархије Рашко-призренске, пожелео је срдачну добродошлицу новом Мјестобуститељу Епархије Високопреосвећеном Митрополиту Г. Амфилохију у име свештенства, монштва и верног народа Косова и Метохије и Рашке области. Митрополит Амфилохије није непознат верном народу на овом многострадалном простору, јер је још од своје младости често долазио и враћао се Косову и његовим светињама. Такође, Митрополит Амфилохије је заједно са досадашњим администратором Епархије Епископом Атанасијем био први који је притекао у помоћ овој страдалној Епиархији храбрећи верни народ и сахрањујући жртве терора албанских екстремиста у лето 1999. године.

Изводи из беседе Митрополита Амфилохија са данашње Свете Литургије у којој је Митрополит позвао монаштво и свештенство Епархије на послушност, љубав и верност ношењу крста на Косову и Метохији:

У својој беседи Високопресвећени Митрополит Амфилохије је надахнуто говорио о празнику Педесетнице кроз који се пројавило и добило пуноћу све оно што је било скривено у Богу од постанка света. "На Тројичин дан открила се тајна велике и надумне тајне Божанског бића, а кроз њу и преко ње, тајна човека и тајна целокупне Божије творевине. Познали смо свети печат и свето ткање које је уписано у целокупну Божију творевину и тајну човековог бића", рекао је Митрополит Амфилохије.

У наставку беседе Митрополит Амфилохије је говорио о Светој Тројици и печату тројичног стварања који је утиснут у створену природу, а посебно човека као круну створеног света јер човек носи лик Христа који је једина истинска икона Оца Небескога. Тајна Свете Тројице се пројављује и у Господњој молитви где у речима "Оче наш који си на небесима" узносимо свој ум и срце Богу Оцу, говорећи "да се свети Име Твоје" мислимо да Име изнад свих имена, Логос Божији и Јединородног Сина Његовог и коначно речима "да дође Царство Твоје" говоримо о тајни Духа Светога који је пуноћа истине и живота. Намера Божија, наставио је даље у својој беседи Митрополит Амфилохије, била је да се отројичи васцела твар кроз Цркву, која сабира небо и земљу и чије је стварање почело стварањем света. "У Цркви је све зато саборно и тројично и све што бива у њој бива у име Оца, Сина и Духа Светога. Овај тројични карактер Цркве огледа се посебно у 34. апостолском правилу да сваки народ једне области признаје свога првога и да ништа не бива без његовог благословоа. Исто тако он је дужан да ништа не ради без сагласности Саборне Цркве Божије, других Епископа којима председава у љубави. Од почетка Цркве на овом правилу које одсликава тројични карактер Цркве пројављује се тајна јединства и заједништва Цркве Божије. Али, љубави нема без послушања и то видимо у међусобном послушању личности Свете Тројице, јер што је већа љубав веће је послушање и настојање да другога учинимо већим од себе. На том жртвовању своје воље почива и љубав верних у Цркви и ми у Цркви живимо пуним животом када усвојим то начело постојања Свете Тројице засновано на саможртвеној љубави коју нам је посебно открио Син Божији поставши човек и примивши страдање нас ради, да би нас усиновио Оцу Своме и Оцу нашем. Као другу тајну љубави Митрополит Амфилохије је поменуо смирење на коме је саздана заједница верних - Црква, јер без смиреноумља нема ни љубави ни послушања и зато ако хоћемо да будемо Христови дужни смо да ту и такву Цркву примимо свим својим срцем и душом сведочећи Христово неизрециво смирење.

У име тог смирења и ја се данас овде налазим међу вама као мјестобуститељ славног трона Рашко-призренских Епископа по благослвоу првога међу нама, кога смо дужни да послушамо како нам заповедају Свети Апостоли. Овде сам по благослову Св. Сабора и Св. Синода, не зато што је то била моја воља већ зато што се таква показала потреба Цркве и овде сам међу вама да придржим на одређено време трон распете Косовско-метохијске и Рашко-призренске Епархије и да заједно са вама носим часни крст Цркве Божије на овим распетим просторима, као што сам дужан да послушам и примим благослов првога међу нама, благослов Синода и Сабора и поштујући вољу Св. Апостола испоштујем кроз њу и вољу самога Господа ("да не буде воља моја, него воља Цркве Божије"). Зато очекујем и од вас, часног свешптенства ове богоспасаване Епархије, од христољубивог монаштва и верног народа да испоштује тај (тројични и саборни) начин постојања Цркве Божије посебно на овим распетим местима. Посебно то очекујем од монаштва ове Епархије, јер ако би неко требало да је сведок тог смиреноумља и тог послушања еванђелској у једној месној Цркви, на првом месту то су свештеници Цркве Божије, а исто тако и монаси који су по свом позиву позвани на послушање, као један од монашких завета и најдубљу еванђелску врлину у којој се крије тајна послушања Христу и Цркви Божијој. То је дужност и сваког хришћанина крштеног и запечаћеног печатом дара Духа Светога. Ако хоћемо да живимо у Цркви Божијој дужни смо да поштујемо, дакле, начин постојања Цркве. То Црква такође очекује и од брата нашег Артемија, досадашњег Епископа ове Епархије, да и он исто тако оно што је сведочио и исповедао као христолики Епископ Цркве покаже на примеру пред својим свештенством, монаштвом и Црквом. Тиме ће показати да је истински наследник Апостола. А то вреди за све нас Епископе, презвитере и све чланове Цркве јер само на такав начин можемо да пројавимо истинску љубав једних према другима, љубав која није себична, саможива већ много дубља, саможртвена, спремна да понесе крст служења као што су то чинили и Свети Апостоли, рекао је Митрополит Амфилохије.

Зато Црква очекује од монаштва Епархије Рашко-призренске да остане верно распећу Христовом и Распетом Косову јер вас је Бог позвао овде на Косово у најтежим временима да посведочите верност светињи. Сваки који се одректне распетог Косова у овом тренутку, ради било чега, тај показује да његова љубав није прав и истинска љубав, да његово служење и послушање нису истинско служење и послушање Христу јер ми смо овде да слушамо Христа и да по мери нашег послупања према Христу слушамо једни друге. Зато се надам да ћете и ви остати на висини вашег позива и достојанства које вам је дато у Цркви, нарочито монаштво које ће наставити да носи крст и тиме најбоље посведочи љубав према Христу, али и према свом досадашњем духовном оцу. Сваки други начин биће порицање љубави према Христу и истинском и правом духовном очинству, закључио је Митрополит Амфилохије завршавајући своју беседу узносећи благодарност Светој Тројици на свим даровима који су дати нама у Цркви Божијој.

Извор: Епархија рашко-призренска