Митрополит Амфилохије богослужио у Цетињском манастиру

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 9. фебруара 2020. године, у Недељу о митару и фарисеју, са свештенством свету архијерејску Литургију у Цетињском манастиру.

У току Литургије крштена је и миропомазана нова слушкиња Божја Јована.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије своју архипастирску беседу почео је речима Светога апостола Павла: Сви који хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени, која се и на њему остварила као и на свим осталим Христовим ученицима.

„Сви су били гоњени и прогоњени, управо зато што су свједочили Христа распетога и васкрслога“, беседио је Владика и подсетио да су сви апостоли за Христа пострадали, само се природном смрћу упокојио Свети Јован Богослов. У знаку тога распећа за Христа, али и живљења за Христом, је и света тајна крштења коју је, на диван празник Преноса моштију Светог Јована Златоуста, примила мала Јована сараспета са Христом у светој тајни крштења, погружена, гдј умире стари и рађа се нови човек саздан по лику и подобију Божјем, казао је, између осталог, Митрополит и додао:

„Онај који се крштава сараспиње се са Христом, и умире заједно са Њима да би задобио дар вјечнога и непролазнога живота Христовим васкрсењем и Христом васкрслим.“

Казао је да је рођење од мајке рођење за овај пролазни живот, а рођење у тајни крштења рођење Духом Светим животворним за вечни и непролазни. Нагласио је да се душа оног који се крштава испуњава Духом који је Дух вечнога Оца од кога исходи, коме се заједно са Оцем и Сином поклањамо, а којим дише све што дише и живи све што живи.

„Тај Свети Дух се уселио у новокрштену Јовану и она је од смртнога постала бесмртно, вјечно биће, рођена Духом животворним вјечним за непролазни и вјечни живот. Два су рођења: тјелесно од мајке и духовно од Духа Светога и воде у Тајни крштења. Кроз задобијања печата дара Духа Светога запечаћује се новокрштени печатом дара Духа Светога животворнога и Дух Свети је онај који га испуњује, води, руководи и узводи у вјечни и непролазни божански живот.“

Архиепископ цетињски је истакао да је један од таквих дивних Христових ученика, великих светитеља и просветитеља и страдалника, Свети Јован Златоуст чију Литургију служимо сваког празника и недјеље. Подсетио је да празнујемо Пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро, назад у Цариград где је раније као патријарх управљао Црквом. Наиме, тридесет година од упокојења Светог Јована Златоустог, његов ученик Прокл замолио је тадашњег цара Теодосија млађег да се Златоустове мошти пренесу у Цариград. Прича се да се ковчег с моштима није дао покренути с места све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за опроштај и за себе и за своју мајку Евдоксију, која је протерала светитеља. Народ Цариграда је радосно дочекао мошти светитеља, а многи болесници који се дохватише ковчега, оздравише.

„Дивни Божји угодник, велики мудрац, највећи бесједник у историји Цркве Божје. Нашега владику Николаја су по њему називали Златоусти, јер је био изузетно обдарен од Бога, а надахнут Светим Јованом Златоустим, те је оставио дивне бесједе о Христу Господу, Мајци Божјој и Цркви Божјој“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у Цетињском манастиру.

Извор: Митрополија црногорско-приморска