Митрополит Амфилохије богослужио у острошкој светињи

На дан када Црква слави Светог новомученика Станка Острошког, 18. децембра 2018. године, у цркви посвећеној том Божјем угоднику у Острогу, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије служио је свету архијерејску Литуругију.

Саслуживали су јеромонах Никон, игуман манастира Доњи Брчели, и острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакони Роман и Никита и јереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и верног народа.

Током Литургије митрополит Амфилохије је у чин јеромонаха рукопроизвео и у свештеничке одежде обукао острошког сабрата јерођакона Никиту.

У архипастирској бесједи Митрополит је казао: -Ријечи Господње Из уста младенаца и дјеце која сисају сатворио си себи хвалу посебно чудесно и истинито одјекују у овом светом храму посвећеном имену Божјем и Светом новомученику Станку, у којем се чувају његове свете ручице којима је прославио Господа, проливши своју дјетињу крв за Христа.

Говорећи о страдању тог новомученика, чобана из Подвраћа, околине Острога, који је у четрнаестој години одбио да се потурчи и зато био сасечен, Митрополит је казао да је он мученички пострадао од истих безбожника, агарјана, као и свети Исаије Острошки и Ђакон Светог Василија:

-Ова светиња острошка је заливена крвљу и мучеништвом Светог новомученика Станка. Заливена је молитвама Светог Василија који је гријао ове стијене својим сузама, и мучеништвом светих мученика Исаија Острошког и Ђакона Светог Василија, али и других који се овдје страдали и бранили ову светињу, од војводе Мирка Петровића па до најновијих бранитеља ове светиње, који су на правди Бога, као бранитељи ћивота Светога Василија, побијени од братске руке.

-Господ је удесио да ова светиња буде запечаћена мученичком крвљу и да се у њој поред ручица Светог Станка похране земни остаци 27 бранитеља ове светиње који су пострадали током Другог свјетског рата. Острошка светиња тиме је добила изузетни значај, али и страдањем и подвизима свих оних који су се овдје подвизавали од времена Светог Василија Острошког па до блаженог спомена старца Лазара у чије је вријеме је и грађена црква Светог Станка Острошког. Само Господ зна колико је било овдје подвижника који су Богу служили и приносили свој живот Христу Богу на дар. Овдје су присутна четири Божја угодника: Свети Василије, његов Ђакон, Исаије Острошки и новомученик Станко, као и сви они који су вјековима прилазили светињи и добили Божји дар и благодат просвећени истинском чистом вјером, казао је Владика.

-Свети Василије и ова светиња прима све који долазе са страхом Божјим, вјером и љубављу. Прима хиљаде и хиљаде и младих, и старих, из наше земље, нашега световасилијевскога и светосавскога, светопетровскога народа, али и из других земаљских народа који долазе да траже помоћ од живога Господа. И сваки од њих оде одавде богатији него што је дошао, духовно окрепљен и освећен, просвећен обрадован са здрављем, прво духовним, оно што је најважнија, а онда често и са тјелесним здрављем, рекао је Владика и додао:

-Ова светиња Божја зрачи кроз вјекове. У њој је најљепши цвијет и најчудеснији дар Свети новомученик Станко, његове свете ручице које цјеливамо и које благосиљају заједно са ћивотом Светога Василија све оне који долазе у ову Божју светињу. Помолио се Господу да и нама подари Станкову вјерност, послушање живоме Господу и Божијој светиње, које је код њега окончано мученичком смрћу, а код нас нека би оно било мучеништво савјести, истичући да постоје двије врсте мучеништва: мучеништво савјести и мучеништво крвљу.

-Свети великомученик Станко је задобио највеће мучеништво којим је се поистовјетио и сјединио са голготским мучеником – Христом Богом понијевши његов крст, испунивши, иако млад, заповјест: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нек узме крст свој и нека Ме слиједи. Нека би он био покровитељ, не само ове светиње, него и ове земље, подстицај дјеци и њиховим учитељима, првенство у Црној Гори, да крену путем Христа, да се не одричу Христа, вјечне Божанске љубави и истине, и да поново у нашим школама засија та свјетлост Божје истине, да би кроз овоземаљски живот задобијали вјечно, непролазно Божје царство: Оца и Сина и Духа Светога, поручио је владика Амфилохије.

После светог причешћа храм Светог Станка је опходила свечана литија коју је предводио митрополит Амфилохије са читањем четворојеванђеља. Затим је Митрополит благосиљао и преломио славски колач који је у славу Божју, а поводом храмовне славе Светог новомученика Станка, припремила острошка братија. Острошки сабрат монах Станко прославио је и свој имендан.

На крају богослужења митрополит Амфилохије је беседећи сабранима указао на велики проблем који Црква Божја има при обнови и изградњи храмова у Црној Гори, нарочито по питању обнове древног манастира Михољске Превлаке код Тивта и цркве Свете Тројице на Румији:

-У наше вријеме има људи који обоготворавају тзв. културу и клањају јој се, а не знају да само оне древне светиње, било да су сачуване или порушене, у којима се обавља култ – служба Божја је истинска и права култура. Данас постоји, поготово у Црној Гори, тенденција обоготворење културе – мртвих остатака прошлости“, казао је владика и примјетио да они који се везују за камење и одричу Бога којим је кроз вјекове саграђено све што је чудесно и лијепо на земљи, захтјевају да се руши оно што се гради у славу Божју. Митрополија црногорско-приморска годинама безуспјешно тражи дозволу за обнову Светих Архангела на Михољској Превлаци. Црква поштује законе, али прије и изнад свега законе живога Бога и држи се онога из откривења Божјег да се више треба покоравати Богу него људима, да цару треба дати царево, а Богу Божје. Богу припада душа и тијело, а цару, звао се он цар или предсједник, порез и поштовање. Према томе у име Божјег закона и службе Божије, ми обнављамо светиње.

Митрополит је изразио наду да Бог неће дати да се сруши новоизграђена крстионица на мору која је наставак крстионице цара Константина из 4. вијека, као ни црква Свете Тројице на Румији која је подигнута Богу љубави и која грли Исток и Запад, Север и Југ, која васкрсава  љубав и у Бару, око Бара и шире.

Заједничарење поводом славе Светог новомученика Станка и рукоположења новог јеромонаха острошког Никите настављено је за трепезом љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска