Митрополит Амфилохије: Нека би Господ све уразумио да се вратимо Богу и једни другима

У оквиру традиционалне манифестације „Дани Светог Јована Владимира“, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је, на празник Светог цара Константина и његове мајке Јелене, свету архијерејску Литургију на остацима манастира Пресвете Богородице на Ратцу у Бару.

У архипастирској беседи Владика је казао да је могуће да су овај свети храм на коме се прославља Господ вековима подигли управо Свети цар Константин и царица Јелена, подсетивши да је он владао овим крајевима, као и да су прве светиње подизане у његово време, посебно у приморју.

-Отуда је његов празник поред празника Пресвете Богородице празнован на овом мјесту гдје је била јединствена Црква Истока и Запада која се сабирала у име Господње. То заједништво се наставља и данас. Наша браћа римокатолици служе своју службу, а и ми настављамо ту свету традицију везану за цара Консатантина и Јелену.

Подсетивши да је Свети цар Константин видио знамење часнога крста на небесима и натпис Овим побеђуј, Високопреосвећени је казао да је у знаку часнога крста била његова победа у борби са Максенцијем:

-Благодарећи његовој мајци Јелени, која је већ била примила вјеру хришћанску, он се обратио вјери хришћанској, одричући се од паганства, многобоштва. У његово вријеме је донијет Милански едикт (закон), 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Тада је Црква призната у ондашњем Римском царству, које је почело да се претвара у Ромејско царство, нарочито на Истоку, гдје је цар Константин пренио своју престоницу у Константинопољ, Истанбул. Видио је свјетлост небеску и Часни крст Свети цар Константин и обратио се Господу. И раширила се Црква Божја од његовог времена и до данас се шири у читавом свијету”, бесједио је владика истичући да је и цар Константин видио свјетлост и знак крста, као што је видио и апостол Павле – Савле, када је кренуо да настави гоњење хришћана послије смрти архиђакона Стефана.

По његовим речима цар Константин је просвећен истом том божанском светлошћу Духа Светога којом је био просвећен Свети апостол Павле, као и свети апостоли на Сионској гори на Тројичиндан. Тада је Дух Свети сишао на њих и они су почели да говоре различитим језицима обасјани светлошћу Божјом и, како је истакао, ту је и утемељена Црква Христова. Апостоли су одатле кренули да проповедају Јеванђеље широм света, сви до једнога посведочивши Господа не само проповеђу и речима, науком Христовом, него и мученичким страдањем, као што је и сам Господ пострадао.

-На том њиховом страдању и распећу саграђена је Црква Божја и до данас разапињана, гоњена и прогоњена. Нажалост ево и у нашој Црној Гори поново се прогони Црква Христова од стране обезбожених потомака крштеног народа, крштаванога од времена цара Константина, нарочито од времена Свете браће Кирила и Методија, Светих Наума и Климента. Ово свето мјесто на Ратцу свједочанство је страдања и распињања Цркве Божије и оних који јој припадају а у исто вријеме свједочанство живога присуства Христовога, Пресвете Дјеве а онда и Светих царева Константина и Јелене равноапостолних, који су Цркву Божју васпоставили, утемељили. За цара Константина и царицу Јелену везано је и откривање Христовога Крста и подизање Храма Христовог Васкрсења у у Јерусалиму. И од тада, од времена цара Константина, не само у Цариграду, Црква Божија је била раширена свуда па и код нас… од Светих Наума и Климента, Светих Немањића, Светог Јована Владимира.. и редом до наших времена, Светог Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, Светог Петра Ловћенског Тајновидца, Светога свештеномученика Јоаникија…

Осврћући се на страдање Светога свештеномученика Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и преко 120 свештеника, који су на апостолски начин посведочили верност Христу Богу и Цркви, Митрополит је казао да није лако с Богом ратовати:

-Даће Бог да се и овој црногорској власти врати разум и памет, да не ратују са Богом, нико Бога и Цркву Божију побједио није на овој земљи већ двије хиљаде година а гонили су је и прогонили сви одреда, још од времена Нерона”, казао је Високопреосвећни. Направио је паралелу да као што су хришћани за вријеме Нерона оптужени да су спалили Рим, иако га је спалио сам Нерон, тако и данас Цркву оптужују да је против државе. Наставља се гоњење Цркве Божје и покушај да се угаси свјетлост небеска, непролазна, која освјећује и просвјећује сваког човјека који се рађа на земљи. Та свјетлост призива све људе и земаљске народе, да буду освећени и просвећени кроз Тајну крштења, миропомазања, припремљени за вјечно божанско достојанство, за Царство небеско. С друге стране, демонска сила покушава да угаси ту свјетлост божанску и да људе веже само за оно што је земаљско, пролазно, ништавно. Међутим, Господ је са нама, Мајка Божја, она која је родила Господа, такође је са нама и међу нама. Са нама су свети Божији људи који су себе жртововали за вјеру праву и који се и до данас жртвују широм свијета, чувајући ту божанску, вјечну и непролазну свјетлост као светионик свога живота и путоказ свима који се рађају на земљи. Нека би та свјетлост обасјала све људе, нека би Господ удостојио и нас у ово наше вријеме, да се поново васпостави то јединство Цркве Римске, Цркве Истока, која је сачувала изворно Јеванђеље древних апостола и Светог цара Константина и царице Јелене. Нека би Господ све уразумио да се вратимо Богу – Христу Господу и кроз Њега и преко Њега једни другима и вјечном нашем достојанству.

На крају свете службе Божје Митрополит је благосиљао славске приносе и преломио славски колач. Честитајући празник пожелио је да света служба Божја свима буде на обновљење душе и тела и да Бог благослови да се светиња на Ратцу обнови:

-Заједнички да је обновимо, наша браћа римокатолици и ми, да би преко ње обнављали оно изворно јединство Цркве Божје из времена цара Константина и светих апостола.

Манифестација „Дани Светог Јована Владимира“ у организацији Православне црквене општине Бар ове године, због епидемилошке ситуације, има молитвени катактер. Почела је у недељу, 31. маја 2020. године, а завршава се на празник Светог Јована Владимира, када ће се у 9 часова у Саборном храму Светог Јована Владимира служити света литургија а у 18 часова Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служиће молебан.

Извор: Митрополија црногорско-приморска