Митрополит Амфилохије одслужио Литургију у манастиру Прекобрђу
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у суботу 25. јула 2015. године, на празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, свету архијерејску Литургију у манастиру Прекобрђе.
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је, овом приликом, служио помен Радославу Рају Поповићу коме је, постхумно, на предлог митрополита Амфилохија, Свети Архијерејски Синод додијелио високо одликовање Српске Православне Цркве, Орден Светог Петра Цетињског за његово доживотно исповједништво и вјерност Христу Богу, Цркви Божјој Православној и Крсту часном, за живот и васпитање свог потомства у страху Божјем и човјекољубљу.
У архипастирском слову, којим се обратио сабранима, Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је подсјетио на ријечи Господње: Праведник ће од вјере живјети, рекавши да праведници, они прави људи који су носили правду Божју и њоме живјели, нијесу имали лак живот.
,,Једина њихова снага је била тврда Божја вјера на којој су градили свој живот. Ако није постављена на тврдом камену темељцу, свака кућа, сваки храм, или било која друга грађевина данас јесте а сјутра није. Градећи овај храм, његов ктитор, часни Милан Вујисић, поставио му је добре и чврсте темеље, па ће зато он стајати овдје у вијекове, за шта је и саграђен. Тако је и са људским животом, који ако се не гради на тврдој Божјој вјери, сличан је дому који се гради на пијеску. Једино тврдо у човјеку јесте тврда Божја вјера, јер на тврдој Божјој вјери, да је човјек биће створено за бесмртност а не за пролазност и ништавило, и на имену Божјем, које је изнад сваког имена, ми градимо све што имамо, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски.
Владика Амфилохије је подсјетио да правденике најприје памти Бог, Који их је призвао у Своја њедра, а Божје памћење је вјечно и непролазно, зато и пјевамо Вјечнаја памјат.
,,Војвода Богић Морачанин је, из својих њедара, изњедрио преко тридесет братстава свуда по свијету расијаних: Вујисића, Перовића, Поповића, Радовића, Лакићевића, Дожића, Меденица, Ракочевића, Фуртула, Новосела, Петровића потомака хајдук Вељка…Сва та братства су се кроз цио свој живот и историју крштавала, вјенчавала, опојавала и живјела по заповијестима живога Бога, у вјери, нади и љубави. А примајући Божје врлине и човјек постаје бесмртно биће, онако како је и Сам Бог бесмртан и вјечан. Зато су они и градили храмове, живјели, постили, Богу се молили, припремајући се да у себе примају залог Вјечног живота, Свето Причешће“, рекао је Митрополит г. Амфилохије говорећи о значају оног најсветијег што је Бог дао овој земљи, Светом Причешћу Тијелом и Крвљу Господњом.
,,Богићевци су кроз историју, вијековима, били ,,осољени“, крштени, миропомазани , градећи своје људско достојанство, и све што су градили, на живој вјери. У ово наше вријеме, осим тих и таквих Богићеваца и других који су прихватили да буду Царска дјеца и Царски синови, дјеца Цара и Оца Небескога, појавили су се и Јудини сватови. Двије су врсте људи овдје на земљи: Или су Христови, они који живот граде на тврдој вјери, примајући у себе Квасац вјечног и непролазног живота, или су јудини сватови. Среброљубље и властољубље су два најстрашнија отрова. После Јуде јављају се јудински системи. Шта је био комунизам и овај нови поредак у који ми сад идемо безглаво. Дивно! У Европу хоћемо!!! Као да смо до сад били у Тунгузији. И онај хитлеровски, и бољшевички, и овај нови поредак, у суштини су продавање вјере за вечеру, продавање душе за богатство и угодности земаљске и пролазне, продавање свега и свачега за паре. И рођену мајку ће продати, многи од ових бизнисмена код нас и шире, за новац, сматрајући да је то неки нови поредак и идеологија, а све је то иста прича. Двије су истине: Бог Христос и тврда Божја вјера, и Јуда који убија Бога“, бесједио је Архиепископ цетињски г. Амфилохије.
Он је додао да оно што су радили наши просветитељи после рата, то раде и данас.
,,Наша, црногорска, просвјета је утемељена на убијању Бога. Зато не може вјеронаука и име Христово да буде уведено у школе. Име Божје смета, ,,застарело је“, кажу. Стара је и вода коју пијемо, прастаро је и сунце које нас грије, па хоћемо ли пљунути на сунце и престати да пијемо воду?“, запитао се Митрополит г. Амфилохије.
Он је изразио наду да ће потомци Богића Морачанина опет бити оно што су били и да ће градити своју, и будућност своје дјеце, на тврдој Божјој вјери, што значи да ће се крштавати, Богу молити, причешћивати, примајући Хљеб Живота, сачувавши тако своју душу, не само привремено, већ во вјеки вјеков.
,,Такви су били Богићевци. Такав је био и Радослав Рајо Поповић. Сјећам га се у манастиру Морачи, док сам био млад богословац, када је огромна већина Морачана, Ровчана и осталих оставила и напустила Морачку лавру, а оне који су јој долазили проглашавала за застарјеле за заслијепљене. И данас ми стоји пред очима слика мог оца Ћира, Раја и још понеких, пред лавром Немањића, манастиром Морача. Остали су се уплашени разбјежали, али су у души, ипак, чували онај огањ тврде вјере. И у тим временима јудиних сватова, Рајо Поповић је у Морачи и Ровцима остао стамен, вјеран Богу и Светињи, вјеран Војводи Богићу и свему часном и узвишеном, чиме су живјели његови преци, од војводе Богића па до његовог времена“, бесједио је митрополит Амфилохије.
Он се сјетио и своје младости и великог насиља над њим и онима који су вјерни.
,,Није лако било то издржати. Али кад бих дошао у манастир Морачу, па тамо налазио мог Ћира, Перишу Драшковића, мајку Матије Бећковића, Раја Поповића и још понеке, то ме утврђивало. Један од оних који је мене утврдио у тврдој Божјој вјери био је и наш Рајо Поповић“, рекао је митрополит Амфилохије додјељујући орден Светог Петра Цетињског, који је у име блаженог спомена Раја Поповића, примио његов син Мирко.
Високопреосвећени Владика г. Амфилохије је заблагодарио, овом приликом, ктитору Милану Вујисићу, који је за покој свог сина Зорана подигао ову сСветињу и у њу уградио све што је имао, а прије свега своју тврду Божју вјеру, осветлавши тиме образ свих Богићеваца. Митрополит Амфилохије је подсјетио да у овом храму почивају земни остаци војводе Богића а да је, по ријечима митрополита Амфилохија, његов ћивот, који је урадио Ракочевић из Краљева, најљепши у Црној Гори, скоро и на Балкану. Он је казао да се нада да ће наредне године, ако Бог да па се заврши, овај храм бити освештан, и позвао све да помогну да се храм што прије заврши.
,,Сестре монахиње, које су у ову Светињу дошле из далеке, а нама блиске Русије, да свој живот и своју младост уграде у ову светињу, подсјећају нас, својом жртвом, да смо и ми дужни и обавезни да ова светиња заживи“, рекао је митрополит Амфилохије, додајући да је остало да се на храму ураде још иконостас и фрескопис.
Захваљујући Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију на високом одликовању Српске Православне Цркве, које је примио у име свог оца, Мирко Поповић је казао да Орден прима са великим поносом, страхопоштовањем и бригом да ли ће он и његова породица бити достојни да га на прави начин оправдају и очувају, владајући се у духу тог ордена, и нагласио да ће чинити све што је у њиховој моћи да тако буде.
Мати Ирина са сестринством манастира Прекобрђе, и породица Поповић припремили су трпезу љубави за све присутне.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
