Митрополит Амфилохије: Поменик новог косовског страдања
Част нам је да Вас обавестимо да ће у среду, 19. октобра 2011. године, у 14 часова у београдском Медија центру (Теразије бр. 3), Издавачко - информативна установа „Светигора“ представити четири књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија под називом "Поменик новог косовског страдања". У питању су дневници и текстови који описију страдање српског народа и светиња на Косову и Метохији у периоду од почетка 1999. до краја 2000 године.
Овим путем желимо да Вас позовемо да присуствујете промоцији књига о којима ће говорити Митрополит црногорско - приморски Г. Амфилохије, новинар у пензији г. Зејнел Зејнели, г-ђа Милена Радевић - сведок и други. Водитељ програма је г. Александар Гајшек.
Истог дана у 17 часова, у Великој дворани Коларчеве народне задужбине (Студентски трг бр. 5) књигу "Поменик новог косовског страдања" представиће Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епикоп липљански Јован, Милена Радевић - сведок страдања, Рајко Петров Ного – књижевник, Зејнел Зејнели - новинар у пензији и проф. Слободан Самарџић - бивши министар за Косово и Метохију.
Четири књиге дневника и текстова Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија о Косову, "Поменик новог косовског страдања " народа и светиња у раздобљу од 1999. до 2004. године на укупно 1500 страна, формата А5, тврди повез, шивено, штампане су у тиражу 4 x 10.000 примерака. О значају овог дела у овом тренутку не треба говорити, поготову што знамо да је Митрополит Амфилохије све време страдања Цркве и народа на Косову и Метохији био са својим народом, па су стога ови записи истинито сведочанство о незапамћеном злочину и неправди која је извршена и која се и данас спроводи над српским народом и његовим светињама на Космету.
Директор ИИУ „Светигора"
Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић
Поводом дела „Љетопис новог косовског распећа“
Ммитрополита црногорско-примроског Амфилохија
Док је Косова биће и распећа. И нас на њему. Као живо знамење да смо живи. Јер не зборимо ми о Светој земљи, земље ради, већ себе ради, исконски вођени промишљу да чувајући њу спасавамо себе. Ова небеска дијалектика жива је нит записа косовског, о којем у светлу стравичних дешавања на Косову и Метохији 1999-2003. године митрополит Амфилохије у сабраним дневничким белешкама и запажањима сведочи у ,,Љетопису новог косовског распећа“. [...]
Духовним миром, достојанством дара и осећањем Његоша, митрополит Амфилохије у летопису исписује временски најновији замах, бол, патњу и сузу Христовог распећа. Он само чини оно што ни Његош не би пропустио. А коју другу дужност би и имао митрополит Скендерије, Црне Горе и Приморја и егзарха пећког за оба света?
МАЛИ ЉУДИ - ВЕЛИКА ВРЕМЕНА
Својеврсни српски „Рат и мир“ почиње поглављем о дешавањима у Рамбујеу, фебруара 1999. године. Посланство наше Цркве полази са платформом наступа у којем опомиње светске моћнике на значај свете српске земље, те положаја самих Срба у јужној покрајини. Но посланство није могло да присуствује разговору. Као одговор на незаинтересованост државника да чују глас Српске Цркве, патријарх Павле, те епископи шаљу низ писама амбасадорима и државницима водећих земаља. Његова светост, највећи пешак после Гандија, креће путевима од Њујорка до Париза, Свети Архијерејски Синод заседа даноноћно, писма подршке стижу из свих православних Патријаршија ... Као Арсеније Чарнојевић, патријарх Павле, сузу на сузу, ридање на ридање налаже. Шта су више жалили наши епископи - храмове, куће Господње или убијене и нестале људе? Божја створења извиру из књиге, јер је сваки човек храм Божји. [...]
Велико време донело је велико страдање. Операција комадања српске државе почиње у навечерје 2000-е годишњице рођења Исуса Христа. Бомбардерска кампања САД-а и хришћанске Европе на српски народ започета је 24. марта 1999. године. „У умовима америчког Пентагона“, записује митрополит, „ова операције носи назив: ʼМилосрдни анђеоʼ, са резервном варијантом: ʼПлеменити наковањʼ. Уместо о разарачкој операцији ʼмилосрдног или племенитог анђелаʼ чија се права ʼприрода по плодовимаʼ уништења познаје, деца у европским школама зацело ће учити о хуманом евроатлантском наковњу...“
И док Бил Клинтон славодобитно одбројава почетак акције на Србију речима: „Србија је срце европског мрака“, патријарх цариградски „преклоњених кољена позива сав свијет да сместа и трајно обустави ватру“, московски са платоа Светог Саве подсећа српски народ на „ријечи Господње: сила се Моја у немоћи показује“, чешки филозоф Карел Косик пророчки изговара: „Амерички рат против Срба очигледан је и јавно обзнањен наговештај онога како ће изгледати свакодневица и нормалност 21. века“.
ПРОГОН, КРВ И МОЛИТВА
„Помишљам“, бележи митрополит, „да је било морала код најмоћнијих и најцивилизованијих не бисмо, ни ми, ни свијет, до овога доспијели, не бомбе ʼхуманитарнихʼ интервенциониста, пуне радиоактивног отпада затровале за следећих хиљаду година ову земљу, не и усмртиле Бојану Тошовић (11 месеци) у очевом наручју, на кућном прагу у Мердарима, ни Милицу (3) на ноши у купатилу у Батајници, ни малог Бранимира Станијановића (6) из Прћиловице, у возу, на мосту у Грделичкој клисури, ни малу Дејану (5) и Стефана (7) Павловића у њиховим кревецима у Рачи код Београда, ни сироту дјецу избеглице из Хрватске Марка Ивановића (3) и Ивана Иванчића(7) у Мајином Haceљу код Ђаковице, ни малу Драгану Димић (4) у сеоској кућици у Старом Гацком, ни ...“
Крај бомбардовања означиће и почетак погрома над Србима у јужној покрајини. О томе митрополит у књизи сведочи: „Поново на сјевер крећу очајне поворке српских бездомника... Стижем у Пећку патријаршију. Над градом Пећи и околином, у подножју Проклетија надвија се страх. У граду хаос и пустош. Шиптари тек пристижу...“
,,Љетопис новог косовског распећа“ прераста у страницу косовске Свете књиге - исписану страдањима, прогонима, кpвљу и молитвом. На њој по датумима митрополит исписује имена убијених, киднапованих и несталих Срба у данима када су Пећ и околина горели, када се Метохија претварала у згариште, а првославни манастири у једино прибежиште испод шиптарског ножа измаклих Срба. [...]
Дневничке белешке очевица постају зборник, памтник имена најсвирепије настрадалих. На очи међународних снага... „У Ђаковици отети: Радован (10), Ђорђе (15), Александар (17). Александар је био ђак генерације у Економској школи, Ђорђе је имао све петице, само четворку из математике, отац Неђељко, радник у ʼМеталикуʼ, мајка Даринка... У Пећи уграбљени Радојица Шћепановић (38) од оца Радоја. У Приштини Ружица Шиљић (63) и дјечак Ненад Живић (15) у Урошевцу отет, можда и линчован...“ Списак је непрегледан. Нема белешке без имена по којег сељака умореног на путу, несталог детета, отете жене ... [...] „Јечи земља и ори се небо од бијесног хајкања са Проклетија и јаука и мука уловљених, од праскања мина и рафала... И овог 1999. лета Господњег нестајемо са свим што на земљи јесмо, у пожарима и димовима, опет, као толико пута до сада грцамо на свом голготском путу, држећи свој косовски крст и под њим клецајући...“ Митрополит је сведок, очевидац, сапатник. Са патријархом Павлом и епископима Артемијем и Атанасијем обилази српска села, спашава опкољене српске породице, моли помоћ од КФОР-а за отете, заказује састанак са пећанским гвожђарем Агимом Чекуом ... [...]
Више нема колона. Нестају читави градови људи. Урошевац напушта 20.000 Срба, тужни збегови у страху од шиптарских хорди заклањају главе под српске светиње. Али ни манастири, ни цркве нису поштеђени: „Горе оскрнављени и експлозијама размрскани манастири и цркве, падају крстаче, руше се мрамори... уз демонски кикот скрнавитеља ... витлају се увис и расипају унаоколо мртве српске кости. И звјери бјеже од ових ломача и ломљаве дуге ʼвартоломејскеʼ ноћи која пада на Косово усред дана и траје непрестано и трајаће ко зна до када...“
Но монаси не напуштају светиње. Док је светиња биће и Срба. „Старице монахиње догоријевају у Пећкој патријаршији, у служењу Господу, шта послије њих?“, пита се митрополит. „Чува Господ све који га љубе, а безбожнике ће истријебити, наставља сестра монахиња са псалмима. Не уздајте се у кнезове и сина човечијег у којега нема помоћи... Велики је Господ, велика је крепост Његова.“ „Никада нисам“, записује митрополит, „тако дубоко доживио истину ових ријечи и њихову утјеху... као једину наду.“[...]
Ова књига је заустављена слика једног страдања, безвремљa, за свако време и за све љyдe - да подсети, као у оба Завета, шта се догађа када су хришћанска Европа и хришћанска Америка окренуле леђа Христу и Истоку. Потреба ове књиге мери се небески и земаљски. Она је у молитвама пред Господом и Светим Савом, а пред нама у живом подсећању наше језиве склоности да заборављамо.
Aутор Наташa Јовановић
