Митрополит Амфилохије посјетио провинцију Ћако

Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ-администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије, започео је у петак, 12. децембра своју тродневну посјету аргентинској провинцији Ћако, гдје живи велики број наших исељеника.

У његовој пратњи су били архимандрит Кирило Бојовић, архијерејски замјеник Епархије, јеромонах Симеон Лопез, парох у Медељину, Колумбија и протођакон Никола Радиш, предсједник Црквене општине у Буенос Аиресу и протођакон цетињски Игор Балабан.

На аеродрому у Ресистенсији, главном граду провинције, Митрополита и његову пратњу су сачекали презвитер Бранко Станишић, парох у Ћаку и Хуан Вулековић, предсједник Црквеног одбора храма Светог Николаја у Маћагају.

Исте вечери, у петак, приређена је у Ресистенсији вечера добродошлице у Митрополитову част. На вечери су присуствовали и представници грчке заједнице. Разговарало се о могућностима изградње цркве у Ресистенсији, будући да велики број наших исељеника данас упрво живи у овоме граду.

Следећег дана, у суботу, 13. децембра, Митрополит је у цркви Свете Тројице православне украјинске заједнице у сан Бернарду благословио новосаграђену свету трпезу, као и нове покровце за њу које је донио на поклон из Црне Горе. Покровце су израдиле сестре манастира Дуљево.

Након овог молепствија, Митрополит је одржао бесједу у којој је рекао: ”Благосиљам вас, драга браћо и сестре, именом Пресвете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега. Пресветој Тројици је подигнут овај свети храм и сви истински и прави храмови који постоје на свијету су уствари посвећени Светој Тројици. Има храмова који су посвећени Христу и великим догађајима из Његовог живота – Васкрсењу, Рођењу Христовом, које се припремамо да прославимо, а и ти храмови су посвећени једноме од Свете Тројице – Јединородном Сину Божијем, Христу Богу нашем. Има храмова широм свијета који су посвећени Пресветој Богородици, а и ти храмови су посвећени Пресветој Тројици, јер је Пресвета Богородица родила једнога од Пресвете Тројице – Христа Бога нашега. Она је била обиталиште Духа Светога и тиме обиталиште Свете Тројице. Исто тако, многи храмови су подигнути светим Божијим људима – Пророцима, Апостолима, Светитељима Цркве Божије. И они су такође уствари посвећени Светој Тројици, јер су они постали свеци силом Свете Тројице. Они су свједоци Свете Тројице, исповједали су је и проповиједали. Крштавали су се у име Оца и Сина и Духа Светога и миропомазали се Духом Светим и сав њихов живот је био испуњен Светом Тројицом и Светотројичном силом Оца и Сина и Духа Светога, а Света Тројица је Бог Љубави, управо зато што је Света Тројица. Као што наша породица није пуна и права породица ако нема и оца и мајку и дијете које се роди, тако и Бог није само неки бог самац, као што вјерују неке друге религије. Он је Бог Љубави управо зато што је Отац који вјечно воли свога Сина и Син Божији који вјечно воли Оца и Духа Светога, и Дух Свети који је Љубав Оца и Сина.

Бог као љубав је створио овај свијет. Тако је Божија љубав уграђена у сав свијет и у сву творевину Божију. Творевина је плод Божије Љубави, као што је дијете плод оца и мајке, тако је и сва творевина Божија као Божије дијете, а нарочито човјек и људски род. Човјек је створен по слици и прилици Божијој, по образу и подобију Божијем. Као што дијете личи на своје родитеље, тако и сви људи на земљи личе на Бога Оца, Сина и Духа Светога. Као што је Бог као Света Тројица Љубав и све ради из Љубави своје, тако и ми који смо слика и прилика Божија, морамо бити испуњени љубављу. Само смо онда прави људи ако смо испуњени љубављу. Двије су заповијести: љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и љуби ближњега свога као себе самога и више него себе самога, јер Бог више воли нас људе него самога себе. То се види по Христу који је, не само из љубави постао човјек, него је жртвовао себе за људе, за народ Божији, за вјечни живот свих људи. Од мајке и оца добијамо пролазни живот, а од Бога Оца и Сина и Духа Светога Крштењем задобијамо вјечни живот. То је оно што је Љубав Божија – више вољети друге људе него самога себе. Тој великој тајни вјечне Божије љубави нас учи Света Тројица, Отац и Син и Дух Свети и њој је посвећен овај свети храм. Зато није чудно да ја с љубављу овдје дођем из далеке Црне Горе да заједнички прославимо Бога Љубави – Свету Тројицу, да благословимо овај нови Свети Престо да би се на њему вршила Света тајна Евхаристија, која нам управо показује Христову љубав и жртву за спасење свијета. Нека би са овог Светог Престола примали Духом Светим благословени хљеб и вино – Тијело и Крв Христову и њима се причешћивали, да би се, дакле, причешћивали Божијом љубављу. Шта су друго Тијело и Крв Христова него Љубав Божија, јер нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје. Христос жртвује свој живот и то потврђује Светим Причешћем, дарујући нам себе као Љубав вјечну за наше спасење, учећи нас да волимо Бога и да волимо једни друге.

Радујем се да сам овдје са вама, радујем се што видим и оне међу вама који су били у Црној Гори, који су се поклонили светињама Деснице Светог Јована Крститеља и дио Часног Крста Господњег, на којем је Христос разапет. Рука која је Христа крстила у Јордану чува се код нас. Дођите и цјеливајте ту свету руку и дио Часног Крста, јер цјеливајући њега цјеливате Христа, а тиме добијате Његов благослов на здравље душе и тијела. Тамо су и други велики светитељи Божији: Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, који су по духу исто оно што је велики Свети равноапостолни кнез Владимир Кијевски, просветитељ Украјине, Русије и свих словенских народа. Они су сродници по духу и Светих Антонија и Теодосија Печерских и свих печерских великих Отаца. Ако неко од вас није био у Кијево-печерској лаври мора обавезно да иде, а нарочито то важи за вашу дјецу.

Да вас Господ благослови и да се старате да се дјеца васпитавају у вјери православној – оној вјери коју смо научили од Светог Апостола Андреја кога данас прослављамо, који је, по предању, проповиједао и основао цркву у Цариграду и цркву у Кијеву. Чувајте ту вјеру Апостола Андреја, Владимира Кијевског, Антонија и Теодосија Печерских и најновијих светитеља, међу њима, Амфилохија Почајевског, који је живио у наше вријеме и вјеру многих других, који су пострадали од безбожних комуниста у светој земљи Украјини, која је дала велике и чудесне светитеље, чији сте ви огранак. Зато треба да сачувате ту вјеру и да је пренесете на своју дјецу. Језик се заборави, и народност се изгуби, нарочито овдје гдје су сви овдашњи народи испуњени том љубављу за друге, али православна вјера је нешто што Украјинци не смију да забораве и због тога морате дјецу учити тој вјери. Будући да није било свештеника многи су, нажалост, отишли ван Цркве, неки су примили и друге вјере, што није добро. Добро је за овдашње старосједиоце да приме вјеру хришћанску, али није добро за Украјинце да примају неку другу вјеру осим Православне, која је стара вјера, вјера Апостола и Светих отаца. Све друге – и римокатолици и евангелици и пентекосталци и некаква Универзална црква сада раширена по Јужној Америци – сви су се они родили из ове наше старе и праве вјере. Зар ми смијемо њу да заборавимо? Зато је Бог и послао нас православне овдје – да будемо њени свједоци, не да изгубимо своју вјеру, него да помогнемо другима да и они приме пуноћу вјере православне. Као што су неки од вас Миропомазањем примили пуноћу вјере православне, надам се да ће то урадити и остали и вратити се својим храмовима који овдје постоје. На то нас призива Света Тројица, Бог Љубави, коме је посвећен овај свети храм.

Нека вам буде благословен Божић, дан Рођења Христовога и нека благослов и Љубав Божија испуни ваша срца, срца ваше дјеце и срца свих који живе овдје у Сан Бернарду и срца свих у Аргентини, Украјини и читавом свијету. Стално се молимо да Бог подари мир у Украјини, у којој се води братоубилачки рат. Ми из бивше Југославије знамо шта значи тај грађански, братоубилачки рат, који је најстрашнији од свих ратова. Зато каже нека пословица: Ко ти ископа око? Брат, зато је рана тако дубока. То се сад догађа у Украјини. Сукобљавају се браћа исте вјере, истих отаца и истих светиња. Зле силе оних који хоће власт и да загосподаре свијетом трују душе и користе људе, тјерајући их једне против других, да би се они сами окористили. Тако је било увијек, тако је и данас. Нека Господ подари мира Украјини, и братске љубави и слоге. Тамо се, нажалост, и Црква подјелила, а за њом и народ. Чим се Црква подијели, онда се и народ дијели. А, као што рекосмо, Света Тројица је она која нас учи да будемо једна душа, једно срце, испуњени љубављу једни према другима и према свим људима. Амин, Боже дај да тако буде.”

Након представљања свих који су у Митрополитовој пратњи, представник Црквеног одбора Леон Степански, који је прије неколико мјесеци био на поклоничком путовању по Србији, Црној Гори и Републици Српској, заблагодарио је Митрополиту за његов долазак из далека и диван поклон који је донио за тамошњи храм, али и за гостопримство приликом недавне посјете Црној Гори.

”Како можемо, Ваше Високопреосвештенство, да Вам захвалимо на Вашој љубави. Дошли сте тако из далека да обиђете Сан Бернардо – једно мало, сиромашно и обично мјесто, гдје живимо ми обични људи. Даће Бог да се и увећа број вјерника у нашој малој заједници. Дошли сте из такве даљине да донесете овај тако лијепи поклон, да обучемо наш свети храм. То је за нас јако посебна ствар. Немамо довољно ријечи да Вам у потпуности захвалимо. Молимо Вас да нас увијек имате у својим мислима и молитвама. Захваљујемо Вам се посебно за молитву коју сте учинили за све наше претке који су се уградили у овај свети храм, за све ктиторе и приложнике, јер захваљујући њима ми данас имамо могућност да чувамо своју вјеру. Овај храм је подигнут 1950. године. Доживио је много и тужних и радосних тренутака са онима који су из даљине дошли да се настане овдје у Сан Бернарду. Било је врло тешко носити ту носталгију за Европом. Могу и сам да посвједочим о њеној љепоти, мада је, нажалост, често и у проблемима. Молите се посебно за мир у Украјини, који је толико потребан. Бескрајно Вам захваљујемо за ову Вашу љубав и жртву коју сте учинили да бисте били овдје са нама.”

У кратком одговору на поздрав Степанског, Митрополит је рекао да му је највећа захвалност да овдашњи Украјинци очувају вјеру православну својих отаца.

”Зато ја и долазим из далека. Да утврдим у вама вјеру отаца Светога равноапостолнога Владимира. То је најважније од свега – важније од хљеба и од сунца које нас грије – та вјера наших светих отаца”, рекао је Митрополит.

Након дружења у Сан Бернарду, Митрополит је посјетио и цркву Светог Ђорђа у Ла Тигри, коју је такође својевремено подигла локална украјинска заједница. Митрополит је прије неколико година у сарадњи са том заједницом покренуо обнову овог тада запуштеног храма, која је у међувремену и завршена. Један од најактивнијих из ове заједнице брат Адријан је заблагодарио Митрополиту на посјети, рекавши да без његовог подстицаја и старања наших свештеника, црква не би била обновљена.

Истог дана поподне, Митрополит је, са свештенством, одслужио празнично бденије са петохљебницом у цркви Светог Николе у Маћагају.

У Маћагају су га дочекале монахиње Ребека и Марија, које већ неколико мјесеци живе при овом храму, као и неколико парохијана, који су помагали припрему храмовне славе, која се празновала у недељу, 14. децембра.

Митрополит је исте вечери обишао и новосаграђену црквену салу при овом храму.

Протођакон Игор Балабан