Призвани смо на исповедање Свете Тројице

Призвани смо на исповедање Свете Тројице
Призвани смо на исповедање Свете Тројице
Призвани смо на исповедање Свете Тројице
Призвани смо на исповедање Свете Тројице

-У молитви Оче наш садржана је сва наша вјера и призив на заједницу са живим Богом и заједницу једних са другима, беседио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије 11. априла 2019. године у манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој где је служио Литургију пређеосвећених дарова.

У литургијској проповеди Владика је тумачећи молитву Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје да дође Царство Твоје... казао:

-Већ у тој молитви Господ нас је упутио и научио да исповиједамо Оца и Сина и Духа Светога, јер кад кажемо Оче наш који си на небесима, исповиједамо Оца небескога од кога је и кроз кога је све постало. Да се свети име Твоје - исповиједамо име Христово, које је већ записано од древних порока, нарочито пророка Мојсија. Вјечно слово Божје које је свјетлост и истина, пут и живот, како се открива у Новом завјету, рођеном од Духа Светога и Пресвете Дјеве. У Његовом имену је записано све што постоји и кроз Његово име све је добила своје име и своје биће, свој смисао и вјечно назначење.

Тумачећи речи да дође Царство Твоје, Владика је објаснио да је Царство Његово, Дух Свети животворни: -Призивамо Духа Светога да дође и да се усели у нас. Дух Свети животворни, којим дише све што дише и којим живи све што живи, је Дух којим је задахнут и први човјек, први Адам, Дух од кога је рођен други нови Адам, истински прави човјек. То је она тајна која је записана, прорицана од пророка, тајна Духа Светога од кога је рођен сам Господ, од Духа Светога и Пресвете Дјеве.

Владика је појаснио да света Литургија није ништа друго него исповедање Оца и Сина и Духа Светога: -Волимо једни друге да би исповиједали Оца и Сина и Духа Светога. Додао је да је сва Литургија испуњена Светом Тројицом, као и да је сва творевина по својој природи, настанку тројична. Свако биће, створење запечаћено је тројичном Светом тајном којом нас је учио Господ на тајанствен начин у Оче наш. Господ је у тој молитви указао на оно што је наговијештено у Старом завјету, а што ће бити откривено на Јордану приликом Његовом крштења. Света тајна Свете Тројице се затим открила и на гори Преображења, а пуноћа тог откривења је била у Христовом рођењу и на Христовом распећу. Још савршенија пуноћа Свете Тројице открива се на Тројичиндан када је Дух Свети сишао на Свете апостоле и прве хришћане у виду огњених језика.

Митрополит је нагласио да је Дух Свети објединио прву заједницу хришћанску а из ње се, силом Духа Светога, развила Црква Божја која се раширила данас по читавом свету: -Једина заједница која обједињује, вјечним и непролазним, је Црква Христова – тијело Христово, гдје су сви сабрани Духом Светим, и они који су били у вријеме Христово и даље кроз вјекове, све до наших времена. Та тајна јединствене Цркве Божје посебно открива у тајни светог причешћа која нам открива и казује ту вјеру у Бога Оца и Сина и Духа Светога, као и сав домострој спасења од настанка свијета. У светој Литургији изображавамо сву историју рода људскога, нарочито изабраног Божјега народа, и онда и сав живот Христов. Све што се ради на Литургији, сваки чин и молитва је сјећање на Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, све до пуноће Светог причешћа, Тајне примања Тијела и Крви Господње – Оца и Сина и Духа Светога.

Митрополит је објаснио да се причешћем сједињујемо прво са Господом, а онда једни са другима у Цркви Божјој: - У молитви Оче наш исповједемо Оца и Сина и Духа Светога – Свету Тројицу. Једина истинска и права воља је Божја воља а свака људска воља је призвана да се усагласили са њом. Божја воља је закон, заповјести Божје и звање Божје да будемо једно у Светој Тројици и овдје на земљи као што је на небесима. Све небеске силе су сагласне тој вољи. Онда и ми овдје, на земљи изображавамо Свете архангеле, Херувиме и Серафиме служећи свету службу Божју, сједињујући се у тој једној вољи, одричући се своје самовоље и незнања, мрака, таме, смртности и пролазности, примајући вољу Божију као мјеру нашега живота.

Митрополит је подсетио да у молитви Оче наш призивамо Господа: Хлеб наш насушни дај нам данас, појашњавајући да хлеб који молимо није свагдашњи хлеб, него да је то свето причешће: -Молимо се да нам Господ подари тај хљеб који је сишао с неба, и свако ко једе од тог хљеба неће умријети, него ће вјечно жив бити. И молимо Господа да нам опрости гријехе наше, али да би Бог опростио наше гријехе и наша отуђењу од Њега, морамо да опростимо једни другима дугове наше. Све молитве Цркве Божје, богослужења, све је сабрано у молитви Оче наш, наше звање и призвање, и наше исповиједање и живљење по вјери, призвање да воља једна једина влада у нама и у свима људима. Сви људи су призвани да се усагласе тој једној Христовој вољи,  да би онда могли да будемо попут Свете Тројице, једно срце, једна душа, да би се то заједништво остварило у нама. То је призвање сваког хришћанина, по заповјести Христовој Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, своје воље и самовоље, нека узме крст свој и нека иде за Мном. То је управо ношење Крста Христовога на које су призвани сви хришћани. Сви смо призвани на исповједање Оца и Сина и Духа Светога и на задобијање Царства Божјега.

Извор: Митрополија црногорско-приморска