Митрополит Амфилохије служио Литургију у манастиру Дуљево

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служуио је 26. децембра 2018. године са свештенством свету службу Божју у манастиру Дуљево у Паштровићима.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит је рекао да је сва историја Цркве Христове у знаку гоњења и прогоњења, страдања и распећа.

-Распеће Христово се продужава кроз вјекове. Само Господ знаде колико је оних који су за Христа, за име Христово, за вјеру праву, Божју вјеру пострадали од архиђакона Стефана, па онда редом, до наших времена. Ми данас помињемо једног таквог страдалника. То је српски патријарх Гаврило Рајић, који је заиста мученички пострадао убијен од Турака у Бруси. Не зна се гдје је његово свето тијело, али, ево га, запамћеног и у памћењу народа Божјег и Цркве Божје и запамћеног, прије свега и изнад свега, у вјечном Божјем царству, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је он један од најзначајнијих Aрхиепископа пећких кроз историју и подсетио да истог дана Црква прославља и друге мученике – Евстатија и Преподобног мученика Никодима Тисманског који је живио у време Светог цара Лазара Косовског и Стефана Високог.

-Он је један од најзначајнијих духовника тога времена, који је мирио Цркву Божју, мирио нашу помјесну Цркву српску са Цариградском црквом, јер међу Црквама некад дође до неспоразума због људских слабости и људских мана. Као што је и у ово наше вријеме дошло између Цариградске и Московске цркве до неспоразума поводом поступка Цариградског патријарха, који није прикладан и који је и за њега катастрофалан, а у исто вријеме и за јединство Цркве Божје, Цркве Православне, казао је владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је подсетио да се Никодим Тисмански с правом сматра оснивачем православног монаштва у Румунији. -Подвизавао се и овдје код нас, у светињама нашим до моравске Србије, па је онда прешао тамо. И ево, памти се данас и не само тамо гдје се подвизавао, него се и другдје, казао је Владика.

Владика је казао да је мучеништво одрицање од себе, свога самољубља и саможивости. -И приношење себе на дар живоме и вјечноме Богу, јер немамо града који овдје остаје, него чекамо град који ће доћи, како се каже у посланици. Све што овдје бива на земљи, све што градимо на земљи – данас јесте, а сјутра није, поручио је митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска