Митрополит Амфилохије служио на Бежанијској Коси

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је 18. марта 2012. године Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси.

Послије читања Светог Јеванђеља Митрополит је бесједио о жртви, сараспињању Христу и о причешћу Његовим Божанским тајнама. Између осталог казао је: „Христос је дрво живота и ко од њега једе неће умријети, него ће вјечно жив бити“, једна је од пјесама коју пјевамо ових светих дана, пјесма која нам открива тајну онога дрвета живота засађеног Божјом руком у рају, о коме говори пророк и боговидац Мојсије. У исто вријеме ту се открива свеукупна тајна Христовог присуства и Христовог дјеловања кроз историју и његовог јављања и откривања у свему ономе што се догађало, нарочито кроз историју спасења.”

“Тајна Христове личности је органски везана за тајну часнога крста, за тајну Његовог распећа, за тајну Његовог уласка у овај свијет и примања човјечанске природе Његове од Њега. Стари и древни оци су откривали тајну часнога крста у старозавјетним догађајима. Када је Аврам, праотац вјере и вјерних, чуо глас у Уру Халдејском: „Иди и остави земљу отаца својих, иди у земљу коју ћу ти Ја подарити у земљу обећану“, већ је то био позив Авраму, оцу вјере, на своје распињање, на одрицање од земље своје, од земље отаца својих, и кроз одрицање на прихватање гласа Божјег и позива Божјега.”

“Сви знамо колико смо везани за мјесто свога рођења, за своју отаџбину, за оно мјесто гдје живи наш народ. То нарочито знају они који су отишли далеко од свога мјеста од свога завичаја (…) Свети оци у том Аврамовом одрицању од завичаја и слушању гласа Божјег виде зацртану тајну распећа Његовог јер распеће и крст, управо значе одрицање од онога што нам је драго и што нам је мило, ради нечега што је много значајније и што је много веће и важније.”

“Исто тако, ту тајну крста Божјега, тајну распећа виде свети оци у оном позиву Мојсија боговидца када се пео на Гору синајску и када је чуо ријечи Божје: „Сазуј обућу своју са ногу својих, јер мјесто на коме стојиш је свето мјесто. Видио је испред себе купину која је горјела и која није сагоријевала и чуо је тај глас са небеса. И као што се Аврам одрекао свога завичаја, да би ходио за гласом Господњим, тако се и Мојсије одриче везаности за своје тијело, за своју обућу, за себе самога, да би могао да схвати и појми ону велику и свету тајну која је била уписана у тој купини која је горела и која није сагоријевала. Да би могао тако одрекавши се себе и везаности за своје тијело, да прими Божје заповијести и да би се свјетлост Божанска могла дотаћи његовог срца, његове душе и његовог тијела. Тако је Мојсије кроз то одрицање могао, постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, дотаћи се Господа и Господ њега. Ослободивши се везаности за своје похоте и своје страсти он се везао за ријеч Божју, везао се за Господа, очистио је своје срце. Зато га је обасјала свејтлост на Гори синајској. И зато је могао да прими у себе и да запише десет Божјих заповјести које су остале мјера свеукупне људске историје до данашњега дана. На тих десет Божјих заповјести висе закони и пророци , на њима је утемељен и Нови Завјет и сав људски род и сва земаљска законодавства. И ту се открива тајна распећа, одрицања, тајна часнога и светога крста”, казао је
Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска