Митрополит Амфилохије служио на Михољској Превлаци и предводио литију са светим моштима улицама Тивта

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије одслужио је 10 маја 2015. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, свету архијерејску Литургију у Светоархангелском манастиру на Михољској Превлаци код Тивта.

У току светог богослужења Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је у првине монашког образа обукао послушницу манастира Рустово сестру Сању Марјановић из Подгорице. Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије, у својој бесједи, подсејетио је сабране вјернике да на данашњи дан обиљежавамо спомен на спаљивање моштију Светог Саве на Врачару, Свету мученицу Фотину-жену Самарјанку, Светог Симеона једног од седамдесет ученика Христових и Свете мученике Превлачке.

,,Као и Свети мученици, и Светиње су страдале и страдају. Ко хоће да живи побожно у Христу Исусу биће гоњен, ријеч је Светог апостола Павла. Гоњена је и прогоњена ова Светиња, разорена али је увијек изнова васкрсавала и васкрснуће, ако Бог да. И Свети отац наш Сава је страдао, како у току свог живота на земљи, као апостол Христов проповиједајући Јеванђеље сваком створењу, тако и после свог упокојења, спаљивањем његових Светих моштију на Врачару. Својим моштима и мученичком крвљу, Свети мученици су свједоци вјечног и непролазног живота“- рекао је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.

Он је најавио да ће сјутра у Горњем манастиру Острог бити освештан мали храм Преподобног Исаије од Оногошта, оног првог пустињака који је живио у Острошкој пећини, да би после по угледу на њега ту дошао Свети Василије Острошки са својим ђаконом.

,,Мошти Исаије од Оногошта, оснивача Острошке Светиње, спаљене су, од Турака, на Планиници. И ђакон Светог Василија Острошког, чије име још нисмо сазнали, мученички је пострадао. По предању, блаженог спомена, оца Георгија који је годинама био чувар кивота Острошког Чудотворца, ђакон Светог Василија је био убијен од безбожних Турака. Идући његовим трагом, обнављајући Острошки манастир, испред трпезе у цркви Светог Часног Крста нађене су његове часне мошти. Међу костима, близу остатака од његове лобање, нађена су два пушчана зрна што је потврдило предање да је ђакон Светог Василија мученички пострадао. Тако су спаљене и мошти Преподобног Исаије, а ту су чуване и ручице новомученика Станка, у чију част смо подигли дивни, мали храм. С великим Божјим благословом, већ од сјутра, у Острогу неће бити прослављан само један велики Светитељ – Свети Василије Острошки него свештена четворица: Свети Василије Острошки, његов ђакон за чије име се молимо Богу да нам открије, Преподобни Исаија од Оногошта и Свети новомученик Станко. Од ове године на празник Светог Василија Острошког биће прослављан и његов ђакон, а од сјутра, и то ће бити његов дан, биће прослављан Свети Исаија од Оногошта. Света Острошка, страдална четворка, сараспета Христу“- казао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски.

Он је подсјетио на 9. мај дан обиљежавања седамдесете годишњице побједе над нацифашизмом.

,,То страшно, безбожно, античовјечно зло је мржњом затровало Европу и земљу а плод те мржње је оно братоубилаштво које је владало овдје код нас паралелно са борбом против фашизма. Тада су пострадали нови мученици, нови свештеномученици који су прибројани лику Светих и Царству Божјем. Они представљају истинске праве жетве Господње. О они су, као и жена Самарјанка, исповиједили Христа као Спаситеља, искупитеља и помазаника и Месију“- казао је Митрополит Амфилохије и помолио се да и нас Господ приброји Светима Својим, онима који носе крст Христов и њиме се поносе, правим истинским свједоцима, и по вјери и у животу, Христа и Његовог Васкрсења.

,,Да се и у нама прослави Господ као што се пролавио у овој распетој Светињи и нашим Светитељима“-додао је Митрополит црногорско-приморски.

У току Свете Архијерејске Литургије Митрополит г. Амфилохије пререзао је славски колач поводом празника Превлачких мученика, имендана новопострижених монаха Михаила и Димитрија сабраће манастира Светих Архангела на Михољској Превлаци. Он је у бесједи овом приликом нагласио значај Светог Причешћа, рекавши да је оно суштина наше вјере.

,,Сав наш живот од крштења па до упокојења врхуни се и добија своју пуноћу у тајни Светога Причешћа. Зато је добро да се што чешће причешћујемо Тијелом и Крвљу Христовом на здравље душе и тијела, на просвећење и задобијање живота вјечног. Неки од наше браће нас, који се чешће причешћујемо, називају новотарцима. За то везују и за затварање завјесе на Дверима или читање молитава које су се вијековима читале у цркви. Шта значи бити новотарац? Добро је да се наша браћа, и сви ми старамо да чувамо древна предања Светих отаца Цркве Божије. Постоје спољашња предања, али и она важна, суштинска, која никад не смију бити промијењена. Тако је и овдје. Чудна ми чуда ако неко не навуче завјесу на Олтар. Треба имати у виду да се завјеса Јерусалимског храма раздрла кад је Господ Васкрсао.Та завјеса је била моћна и снажна док Господ није разорио завјесу између Бога и људске природе. Кад је Бог отворио небеса, онда је отворио и Светињу над Светињама, Својим Тијелом. Зато се за од Васкрса до Духова држе отворене и двери а не само завјеса. Живот Цркве не зависи од тога. Оно што је важно за Цркву и за све нас је да исповиједамо Оца и Сина и Духа Светога, вјеру праву, православну, онако како смо је примили од Светих отаца и да се трудимо да по тој вјери и живимо, испуњавајући Христове заповијести. А најважнија заповијест је: Примите и једите ово је Тијело моје. Пијте из ње сви ово је Крв Моја…е то је врхунац цијелог нашег живота. Али, Светињи се не приступа било како, како каже Свети Јован Златоусти. Треба пазити како се прилази Светињи. Да Господ увијек буде са нама, да увијек будемо спремни на његов зов и призив и да се припремамо за Свето причешће, јер не знамо ни дана ни часа када ће Господ доћи.

Митрополит Амфилохије је подсјетио да је наша Црква посна Црква и нагласио значај духовног и тјелесног поста за православне вјернике као и то да је пост услов за Свето причешће. Он је говорио и о томе како дјеца треба да посте, сјетивши се и свог дјетињства.

,,Кад сам се спремао за Свето Причешће, моја мајка мени није дала, од поноћи, ни кап воде да попијем. Исто тако ми је говорила да се ни случајно не посвађам с другом дјецом кад идем у манастир и да не изговорим неку ружну ријеч“- рекао је Митрополит Амфилохије поучавајући сабране вјернике како треба приступати Светом Причешћу. Он се осврнуо и на значај честе исповијести која не мора бити везана само за пост.

,,Духовна храна је живљење по Јеванђељу, а духовна и тјелеса храна врхуни се у Светом Причешћу које се прима за здравље и душе и тијела и за задобијање живота вјечног“-говорио је у бесједи Архиепископ Амфилохије.

Подијеливши са сабранима сјећање на своју мајку, Митрополит Црногорско-приморски се сјетио како је она имала страха Божјег и љубави према Светињи.

,, Једном кад је дошла код мене у Београд, у вријеме Часног поста, претходно је свратила код свог старијег брата, који је био адвокат и живио, такође, у Београду. Рекла му је да она пости а он је њој одговорио: -,,Какав пост, цио ти је живот пост. Нема поста код мене овдје“. Она је послушала свог старијег брата, кога је, из поштовања, и у руку љубила. Кад сам је, по доласку код мене, питао је ли спремна за Причешће она ми каже да јој је брат забранио да пости. Рекао сам јој да оде у манастир Ваведење, да пости остатак поста, да се исповиједи и причести. После сам чуо да је, кад је отишла у Морачу, допостила све оно што је пропустила док је била код брата. То су биле старе наше Хришћанке. А колико је само било таквих које су на овакав начин бринуле о Светињи“- казао је Митрополит Амфилохије.

Он је честитао славу и дан монашења сабраћи манастира Михољска Превлака Михаилу и Димитрију који су, по његовим ријечима, изникли из Светог коријена Мученика превлачких.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, предводио је, у недјељу 10. маја у поподневним часовима, свечану Литију, која је, са моштима Превлачких мученика, већ петнаесту годину заредом, прошла улицама Тивта.

Мошти Превлачких мученика око 18 сати кренуле су са Превлаке, а на обали Пине у Тивту дочекало их је свештенство и вјерни народ.

Потом је Литија, на челу са митрополитом Амфилохијем и свештенством, који су донијели Свете мошти са Превлаке, кренула са обале Пине кроз град Тиват.

На главној градској раскрсници прочитано је Свето Јеванђеље и молитва Богу за јединство, за помирење, за љубав и истину овога града, Боке, Црне Горе и цијеле Васељене. По доласку Литије испред храма Светог Саве Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије је ријечима архипастирске поуке поздравио окупљени вјерни народ рекавши да цјеливајући Свете мошти Превлачких Свештеномученика дивних свједока Христа распетога и васкрслог, ми у ствари, цјеливамо ране Христове и Његово голготско распеће.

,,Сви мученици кроз вјекове сараспињали су се Христу, христолики постајали, Христову љубав свједочили. Они су носиоци и живи свједоци Божанске љубави која се открива овоме свијету, љубави према Богу и према ближњима. И ове Свете мошти свједоци су те Божанске, христолике љубави. А нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за Бога и ближње своје, онако како су се жртвовали Свети мученици превлачки и како се жртвовао и Свети отац наш Сава Архиепископ и просветитељ Српски коме је овај Свети храм посвећен и чије спаљивање моштију данас празнујемо. У току цијелог свог живота Свети Сава је био носиоц Христовог Крста и проповједник Христа распетога и васкрслога, свједочећи га и својом ријечју и својим животом. Он је био један од оних који је, по узору на прве апостоле Христове, крштавао свој народ . Свети Сава- равноапостолни Светитељ признат у свим хришћанским народима- говорио је митрополит Амфилохије о Светом Сави Српском пред црквом њему посвећеној у Тивту.

Митрополит Амфилохије се у бесједи сјетио и оних милион и пет стотина хиљада јерменских мученика који су пострадали за Христа 1915-1916. године као свједоци Христови.

,,На Цркви Христовој се остварују оне ријечи Христове: Ако Мене гонише и вас ће гонити. Сва је Црква Христова таква до ових најновијих времена. Гоњен је Христос, гоњени су и они који су Његови. Христос је убијан, распет и Васкрсао, тако је исто и Црква Његова распињана кроз историју у својим Светим, вјерним свједоцима и увијек изнова васкрсавала. И градња овога храма је започета прије рата а онда је дошло вријеме распећа и прогона Светога Саве, па се и после рата чекало дуго времена, све до 1967. године када је поново дозвољено да се овај Свети храм заврши. И многи други храмови су започети, распети а онда васкрсавали и васкрснули. Овај храм је такође свједок Христовог распећа и Његовог Васкрсења а и ми, који смо крштени у име Оца и Сина и Духа Светога, смо Његови свједоци“-нагласио је Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски.

Потом је у храму Светог Саве служена Вечерња служба на којој су сви сабрани могли да се поклоне, цјеливају мошти Превлачких мученика и узму благослов ових великих Светитеља пројављених у наше вријеме.

Свечаност је завршена Сабором хорова Боке.

Слободанка Грдинић

Извор: Митрополија црногорско-приморска