Митрополит Амфилохије служио на Ратцу код Бара

Митрополит Амфилохије служио на Ратцу код Бара
Митрополит Амфилохије служио на Ратцу код Бара
Митрополит Амфилохије служио на Ратцу код Бара
Митрополит Амфилохије служио на Ратцу код Бара

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светих цара Константина и царице Јелене, са свештенством свету службу Божју на темељима ранохришћанске светиње на локалитету Ратац ко Бара. Након Литургије, благосиљан је славски колач у славу Божју и у част данашњег празника. Митрополит Амфилохије је у литургијској проповиједи рекао да су равноапостолни цар Константин и царица Јелена били велики прваци људскога рода.

„Цар Константин је у она преломна времена схватио и прихватио да је Црква Христова непобједива, да је у њој као живој заједници, заједници Бога и човјека, вјечној и непролазној, прави смисао и његовога царства, и да је вријеме да се ослободи, и он и народи који су живјели у том царству, заблуда незнабожачких, лажних богова, лажних идола, лажнога богослужења. И да крене и он за Христом, следујући светим апостолима, следујући многобројним мученицима од првога до трећега вијека, који су својом мученичком крвљу посвједочили своју вјерност Христу“, рекао је Владика.

Он је подсјетио да је у то вријеме било најстравичније гоњење Цркве Божје. „То је био послењи грч, пагански многобожачки, да сузбију, да побиједе, да униште име Христово и Цркву Божију. У то вријеме је био и онај, како га је народ код нас запамтио пролети цар Дукљан, цар Диоклецијан, који је владао и овим крајевима и био поријеклом из Далмације. Био је велики злочинац и убица и прогонитељ хришћана. И у то вријеме се, дакле, појављује цар Константин и 313. године доноси чувени Милански едикт којим даје слободу Цркви хришћанској“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је нагласио да је тим документом цар Константин наредио да се хришћанима врате опљачкани храмови и остала одузета имовина. „Он још није био крштен, али се у срцу своме већ поклонио Господу и Његовој светињи, па није чудо да је он сазвао и први васељенски сабор 325. године у Никеји. Тако је он положио темеље тзв. сагласија између цркве и државе, чиме је утемељена константиновска епоха која је владала вјековима и на Истоку и на Западу“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након Литургије је приређено послужење за све присутне. На Ратац су тада приспјели и чланови Београдског мушког хора „Свети Јован Владимир“, који ће сјутра у барском саборном храму учествовати на светој Литургији и литији, која ће поподне проћи градским улицама. Митрополит Амфилохије их је поздравио ријечима добродошлице, уз подсјећање да су име добили поводом прославе 1000-годишњице мученичке кончине Светога Јована Владимира. По Владичиној жељи, они су отпјевали химну краља Николе Петровића „Онамо, ‘намо“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска