Митрополит Амфилохије служио парастос на острву Видо

Војничким верским поменом на Виду, који је служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, почело је обележавање 100 година од искрцавања српске војске на грчка острва.

Уследило је полагање венаца уз све војне почасти, што су прво учинили председник Србије Томислав Николић и председник Општине Крф Костас Николозас. Након интонирања химни Републике Србије и Републике Грчке, присутнима се обратио председник Крфа, заменик грчког шефа дипломатије Јанис Аманатидис, а то је учинио и председник Томислав Николић. Николић је, у обраћању присутнима, поручио да је братство грчког и српског народа, пре 100 година сковано за вечност, заувек уткано у наше биће, „као део страдалне и јуначке историје Србије заувек“.

Србија, поручио је, никада неће заборавити да су се заједно са српским борцима на том фронту борили и гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад Паше, Канаде, Италије… Додао је да већ један век Видо помињемо као „Острво смрти“, зато што је последње коначиште за 7.747 српских војника, дечака-регрута умрлих од исцрпљености, дизентерије, тифуса, запаљења плућа, глади…

„Душе ових наших јунака и мученика отишле су у своју Србију заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце. Непун километар даље, у граду и на острву Крф, 1916. године сместила се цела српска држава, краљевина Србија: Народна скупштина, митрополија, општинске управе, школе, пореска управа, штампарија… и уморни и измучени стари краљ Петар Карађорђевић, који је са својом војском ишао од Београда до Крфа“, навео је Николић.

Српску делегацију на Виду и Крфу, предвођену председником, чине министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић, Иван Тасовац. Церемонију прати богат уметнички програм, као и комеморативна свечаност на отвореном мору „Плава гробница“. Такође, свечано ће бити отворена нова стална поставка у Српској кући.

Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16. Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености. Француска влада 28. јануара одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превоз, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на „Острву спаса“, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија. На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј. Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи. Видо, организовано као болница, претворено је у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“, где је око 5.400 умрлих спуштено у море. Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Извор: Митрополија црногорско-приморска, РТС