Митрополит Амфилохије служио свету Литургију у цркви светог Јована у Маракају

Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, епископ-администратор Епископије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, служио је у недјељу, 30. септембра 2012. године, свету Литургију у цркви светог Јована Крститеља у граду Маракају у венецуеланској држави Арагва. Митрополиту су саслуживали презвитер Александар Ђурђевић и протођакон Игор Балабан.

У бесједи након Литургије, на којој се причестило тридесетак вјерника, Митрополит је говорио вјерницима о хришћанском призвању за прослављање Васкрсења Христовог и љубави међу браћом, истакавши и то да је веома значајно то што су људи окупљени око тамошњег српског клуба направили храм и тиме сачували своју вјеру православну хиљадама километара далеко од својих огњишта. Такође је рекао да га радује што види да и своју дјецу доводе у цркву и тиме их утврђују у вјери православној.

Митрополит је такође представио парохијанима новог пароха оца Александра, који живи у Каракасу, али ће се старати и овом храму и парохији у Маракају, који је удаљен од Каракаса око стотину километара.

У храму светог Јована у Маракају је оставио и антиминс са потписом блаженопочившег Патријарха српског г. Димитрија, који је до тада био у цркви светог Георгија у Каракасу.

Послије свете Литургије, Митрополит је са свима присутнима био гост на ручку код добрих домаћина из српске заједнице у Маракају. За трпезом је отац Александар заблагодарио свима на данашњем окупљању и поздравио неке од најугледнијих личности ове заједнице. Интересантно је да у овој заједници постоји неколико православних Венецуеланаца.

У Венецуели Српска Патријаршија има два храма, један у Каракасу посвећен светом великомученику Георгију и други у Маракају посвећен светом Јовану Крститељу. За градњу овог другог међу најзаслужнијима је архимандрит Гаврило Савић, који је био дугогодишњи парох у Венецуели.

Наша овдашња емиграција се у највећој мјери састоји од људи који су, бјежећи од комунизма, напустили земљу послије Другог свјетског рата, као и њихових потомака. Као и на другим мјестима, мало је оних који су рођени у Венецуели, а да добро говоре српски језик, али будући да су имали храмове као мјесто молитве и окупљања, успјели су у великој мјери очувати своју православну вјеру, што је најважније, али и свој културни и народни идентитет.

Након братске трпезе, Митрополит Амфилохије је у градској болници посјетио Бошка Зарића, једног од парохијана, који је са својом породицом редован у овом храму, који је на неколико дана прије Митрополитовог доласка имао незгоду на послу.

Током свог боравка, Митрополит је имао и састанак са Црквеним одбором наше парохије у Каракасу, а разговарао је и са неколико одговорних људи у Маракају о будућности и плановима даљег унапријеђења парохијског живота у Венецуели.

Ово је била прва Митрополитова канонска посјета Маракају, а друга посјета Венецуели. Такође, по свједочењу тамошњих парохијана, ово је био први пут да је један Епископ наше Патријаршије посјетио Маракај.

Извор: Митрополија црногорско-приморска