Митрополит Амфилохије служио Свету Литургију у Марковој цркви

Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, служио је данас на Марковдан, у Марковој цркви, Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, и старешине овог светог храма, протојереја-ставрофора Трајана Којића, свештеника и ђакона Архиепископије београдско-карловачке.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је у беседи истакао улогу јеванђелиста у животу Цркве Христове, а посебно се осврнуо на житије Светог Марка.

У опходу око цркве учествовали су епископи са свештеницима и народом те су заједно узнели молитве Господу Богу за мир и благочестив живот свих људи, за српску престоницу и наш васцели народ. После литије приређена је трпеза љубави коју су приредили свештеници Маркове цркве.

Црква светог Марка на Ташмајдану грађена је 1931-1940. године у непосредној близини старе цркве из 1835. године, према плановима архитеката Петра и Бранка Крстића. Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и полихромији фасада, овај храм је најсроднији манастиру Грачаници. Опремање и украшавање храма још није завршено.

У јужном делу наоса налази се саркофаг са костима цара Душана, које су пренесене из његове задужбине манастира св. Арханђела код Призрена. На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци патријарха Германа Ђорића. Последњи краљ из династије Обреновића краљ Александар Обреновић и његова жена Драга Машин су сахрањени у крипти цркве. У цркви се чува једна од најбогатијих збирки српских икона 18. и 19. века.

На месту где се налази данашња црква светог Марка на Ташмајдану, 1830. године, прочитан је султанов хатишериф о признавању аутономије Србији унутар турске царевине. На истом месту стајала је стара црква која је уништена за време Првог светског рата, а коју је подигао кнез Милош, те на тај начин обележио то историјско место.