Митрополит Амфилохије служио у Цетињском манастиру

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је поводом празника Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене, Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

У току литургије пререзан је славски колач. Говорећи о данашњем празнику Владика је у литургијској проповиједи подсјетио да Свети цар Константин није припадао првим Христовим ученицима, али и да није случајно што је он прозван равноапостолним. „Дјело његово које је учинио, иако није био међу првим призваним Христовим апостолима, равно је великим дјелима великих апостола. Штавише, равно је дјелу највећих међу апостолима".

„Његово дјело и дјело његове мајке Јелене није ништа мање од дјела апостола Петра, није мање ни од дјела првоврховног апостола Павла. Свети Константин живио је триста година после Христовог Рођења, послије Његовог Васкрсења и Вазнесења, у времену када је још на читавом Медитерану, у ондашњем великом Римском царству владало многобоштво, нарочито на западу, у Риму. Цареви су у то вријеме себе обоготворавали, сматрали су се боговима".

„Црква Христова је кренула тихо, кроз организам тадашњег Римског царства да проповиједа. Свети апостоли су кренули послије Духовдана на проповијед, као посланици Христови, испуњени Духа Светога, испуњени вјере у Христа као Сина Божјег. Кренули су да проповиједају Његово царство које није било од овога свијета и многи од њих су стизали у све крајеве Васељене. Већина њих су мученички пострадали, као што су и послије њих, страдали од многобожачких царева. Страдали су, јер је хришћанска вјера била забрањена и прогоњена".

„Циљ римских царева био је да искоријене хришћанску вјеру, али сјеме мученичке крви је рађало нове изданке и Црква је, и поред тог страховитог гоњења, расла и ширила се. И постала је најснажнија духовна сила у тадашњем Римском царству. Тако је то било све до Диоклецијановог времена, онога којег је наш народ овдје запамтио као проклетог цара Дукљана везаног за Везиров мост, и до Светог цара Константина и његове мајке Јелене која је била тајна и касније јавна хришћанка".

„Она је, очевидно, одиграла пресудну улогу у животу свога сина цара Константина. Она је та која је као тиха роса утицала на њега, моћног императора, изузетно даровитог, који је, благодарећи својој мајци, али и благодарећи сили Божјој која га се дотакла приликом његове битке са Ликинијем, постао хришћанин".

„Уочи те битке му се појавио огњени крст на коме је писало: Овим побјеђуј. Цар Константин је схватио да је то знамење од Бога и дао је да се на заставе његових јединица извезу крстови. И успио је да побиједи свога противника. То је одиграло пресудну улогу и у историји Римскога царства и у историји свијета, у историји Цркве Божије. Јер, непосредно послије тога цар Константин је 313. године у Милану издао чувени Милански едикт у коме је дао слободу Цркви".

„Цар Константин је заједно са својом мајком помагао Цркву. Остало је записано да је царицаЈелена у вријеме Патријарха јерусалимског Софронија открила Часни Крст који је био сакривен до тога времена. И она је саградила храм на Голготи, на мјесту на којем је Господ распет и васкрсао, који и дан данас постоји. И свако ко данас иде да се поклони Господу у Свети град Јерусалим, не може да мимоиђе храм цара Константина и царице Јелене", рекао је Митрополит Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска