Митрополит Амфилохије служио у Горњем Грбљу

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, поводом Тројичиндана, Свету службу Божију у обновљеној саборној цркви Свете Тројице на Пелинској Рудини у Горњем Грбљу. Јутрошњом литургијом обиљежена је 150-та годишњица од градње ове светиње. «Догађај силаска Светог Духа на апостоле је пуноћа свих догађаја од настанка свијета. Он је и пуноћа Божјег јављања.», рекао је Владика у архипастирској бесједи.

«Бог се јавља на разне начине. Он се јавља преко Своје творевине, преко догађаја историјских, јавља се преко великих Божјих људи, преко пророка... Каже један од Отаца Цркве Божје да историја свијета и човјека личи на три велика земљотреса. Први земљотрес је откривење и јављање Бога Творца неба и земље, Бога Оца - то је оно што нам је јавио Стари Завјет. Он нам је јавио Бога Оца и наговијестио велику и свету тајну Бога Сина Јединороднога Сина Божјега», казао је он.

«Нови Завјет је други велики земљотрес. Он нам јавља другу, односно исту ту тајну, али и њену пуноћу - јавља нам Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног прије свих вјекова, кроз Кога је све постало што је постало. И наговјештава нам јављање пуноће те тајне - јављање Духа Светога Утјешитеља Који ће јавити и открити сву истину о великој Божанској тајни, сву истину о свијету у коме живимо и открити циљ и коначни смисао свега постојећег», објаснио је Владика Амфилохије.
Након литургије вјерницима се обратио и предсједник Одбора за обнову храма Душан Вукшић.

Прије четири мјесеца пронађен је и крст којим је Грбљане у овом храму 24. јануара 1943. године, уочи поласка на пут свога и свенароднога голготског страдања, благосиљао Свети свештеномученик Јоаникије (Липовац), тадашњи Митрополит црногорско-приморски.

Године 1859, са благословом тадашњег Епископа Герасима, главари Горњег Грбља су се договорили да крену у градњу овог храма на темељима старе цркве која је, такође, била посвећена Светој Тројици. Исте године су изграђени и освештани темељи храма.

Извор: Светигора прес - Р.В.