Митрополит Амфилохије служио у Микулићима

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 18. јула 2010. године са свештенством Свету службу Божију у манастиру Светог Сергија Радоњешког у Микулићима под планином Румијом.

Владици су саслуживали свештеници из Барског намјесништва и гости из Московске Патријаршије протојереј Николај Фокин и игуман Гермоген Сериј из Тобољска, уз молитвено учешће мноштва вјерника из Бара и великог броја Руса који се одмарају на црногорском приморју.

Након литургије храм је опходила литија, а благосиљан је и славски колач.

„Многа су чудеса Светог Сергија Радоњешког кроз вјекове, а једно од тих чуда јесте управо ова мала Света обитељ", рекао је Владика у литургијској проповиједи. „Прослављамо Господа што нам је подарио таква знамења, што је сила која је у његово вријеме када је ходио земљом излазила из њега исцјељивала све оне који су га се дотицали. Та сила и данас просвећује и освећује и духовно и тјелесно исцјељује све оне који вјерују у Господа и који се сабирају око Његовог Светог имена".

„Вјера је она која ствара велика чудеса. Али не вјера наша сама по себи, него Онај у Кога ми вјерујемо и Кога се дотичемо, хаљина Његових и силе Његове, својим срцем и својим умом. Нема мјеста на земљином шару гдје се не проповиједа Јеванђеље, блага вијест о Њему. Нема мјеста гдје Господ не чудотвори, гдје није чудотворио кроз вјекове, нарочито на мјестима гдје су се јављали Његови ученици, његови вјерни свједоци".

„Велика је сила Господња, мудрост Господња, доброта Господња која нас је данас сабрала да овдје прославимо Име Божје и Његовог угодника преподобног Сергија, чијим молитвама нека би се Господ и нас дотакао, осветио нас, просветио, преобразио и увео у вјечно царство Сина Свога јединороднога, царство Оца и Сина и Духа Светога", рекао је Митрополит Амфилохије.

Од прошле године, када је извршено освећење храма и манастирског конака, у манастиру Светог Сергија у Микулићима живи неколико монахиња, а настојатељица је Рускиња Теодора Суботина. Манастир је утицао на то да се покрене обнова древне цркве Светог Николе и да се поједини Барани одлуче за куповину имања и градњу кућа у близини манастира.

У складу са вјековном традицијом суживота различитости у Бару, манастир и обнову цркве Светог Николе, као и градњу Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару помажу добротвори свих вјера и нација, што јасно говори да Православна Црква свједочи јеванђелске идеје братства, љубави и узајамности људи, без обзира на њихово национално и вјерско опредјељење.

Извор: Митрополија црногорско-приморска