Митрополит Амфилохије: Страдањем Царских страстотерпаца завршава се царски период историје хришћанства

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 17. јула 2020. године, на празник Светих царских страстотерпаца Романових, свету архијерејску Литургију у цркви Успења и Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Рустово, у Паштровићима.

Током свете службе Божје крштени су и миропозани Јована и Јаков, који се, као и сви други који се крштавају, како је казао Митрополит у поучном слову, сараспињу Христу да би сараспећем са Њим учествовали у Његовом страдању и кроз то страдање задобили живот вечни и Царство небеско, да би васкрснули заједно са Њим.

У литургијској беседи након читања зачала из Јеванђеља, владика Амфилохије је рекао да је Христос гоњен, разапет, да се Црква Његова саразапиње Њему кроз векове.

-Тако је то бивало, тако то јесте, тако ће то да буде, јер је то правило живота, тако је Бог пострадао. Ако је разапет богочовјек Христос, онда шта очекују они који примају Њега као свога Господа и учитеља, васпитача, свога родитеља и свога путеводитеља”, казао је Владика, додавши да се то догодило и са Светим Андрејем Критским, дивним просветитељем и великим подвижником Цркве Божје, Светим свештеномучеником Савом Горњокарловачким, који је пострадао у току Другог светског рата и данас му се не зна ни гроба ни мрамора, Светим царским страстотерпцима.

-Свети цар Николај, царица Александра, Алексеј царевић и његове дивне сестре: Марија, Анастасија, Олга и Татјана, невино су заклани за Господа. Они који су извршили насиље над њима запамћени су као злочинци, као богоубице и братоубице, а ови чије су име и спомен мислили да ће уништити, они су запамћени и уписани у књигу не само земаљске историје, него вјечнога и непролазнога живота. Уништени су они који су њих покушали да униште, а они су задобили силу вјечнога, бесмртнога живота, силу васкрсења Божјега, прославили се, и прослављају се данас канонизовани од Руске Православне Цркве, свеукупног православља, беседио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

-Тамо гдје је царска породица пострадала израстао је чудесни храм Московске Ппатријаршије, а у спомен на њих седморо у Гањиној јами гдје су бачене њихове мошти, никло је седам храмова. И тако, иако том мјесту које је било забачено и заборављено није смјело да се приђе деценијама, од револуције па скоро до наших времена, то мјесто данас је једно од најсветијих мјеста у Европи и свијету. Мученичком смрћу царске породице пуни се преко 1.700 година историје хришћанске Цркве, историје царства, и рекли би, историје свијета. Од времена цара Константина, када је саградио Нови Рим – Константинопољ – на темељима старога градића Византа, кренула је историја човјечанства, историја Европе. Царски период историје Цркве Христове је период од времена цара Константина до времена цара Николаја и царице Александре и њихове, за Христа Бога и на правди Божијој, заклане дјеце. То је вријеме када се један добар дио царева земаљских поклонио живоме Господу, када су државе, по угледу на цара Константина, на источно Ромејско царство, ницале из светога константинопољскога коријена. Један историјски, хришћански период историје земаљских народа, нарочито православних, завршио се страстотерпцима, јекатеринбуршким мученицима, царском породицом.

Високопреосвећ је нагласио да је Црква Божја у то вријеме уродила дивним и велики плодовима када су читави народи постали саставни део Цркве Христове, и на Истоку и на Западу. -Ево и данас у тим народима поново се наставља то свето дјело Светих страдалника и мученика. Иако данас више нема краљева и царева, иако су данас државе постале секуларне, има побожних људи који постају земаљски владари. Ако у тим владарима има вјере у Христа Бога, ако не спречавају и не прогањају Цркву Христову, не настављају зло дјело проклетога цара Дукљанина и тирана који су кроз вјекове гонили име Божје, ако у њима има страха Божјега и вјере, онда се наставља то дјело. Нова покољења постају чланови тијела Христовога – Цркве једне свете саборне и апостолске – без обзира коме земаљском народу припадали, јер су сви земаљски народи призвани да постану један Божији Христов народ.

-То је призвање да сви приме свету тајну крштења, да се погрузе са Христом, да васкрсну и задобију силу васкрсења, и да постану Божји народ који је вјечан, богочовјечански народ, који има један напредак, а то је безмјерна мјера Христова. Богочовјечанско стање Сина је призвање свим земаљским народима да постану чланови тога једнога живога народа. Тако су и новокрштени Јована и Јаков досад били дјеца њихових родитеља, тјелесна дјеца, а примањем свете тајне крштења су постали дјеца Божја, чланови живе Цркве.

Након Литургије, Митрополит црногорско-приморски је у храму који је посвећен Царским страстотерпцима преломио славски колач, нагласивши да је та малена дрвена црква велика по смислу, садржају и значају.

-Наша Црква је прва, још тридесетих година прошлога вијека, почела са прослављањем Царских страстотерпаца. Они су уписани у књигу вјечнога живота, Царство небеско, и зато је спомен њихов непролазан и припада свима земаљским народима. Њиховим страдањем завршава се један период историје човјечанства, преко 1700 година, царски период историје хришћанства Цркве Божије, која се данас поново вратила на она прва времена гоњења. Црква једна света саборна и апостолска чува вјеру изворну, праву правословну, апостолску, Светих мученика царских страстотерпца и тиме чува душу свијета и свих земаљских народа и будућност човјечанства, закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Храм посвећен Светим царским мученицима Романовима у манастиру Рустово освештан је 2006. године на празник Светих царских страстотерпца. У склопу манастирског конака налази се и капела Преподобног Бенедикта Нурсијског, који је уједно и манастирска слава. Манастир слави и царске мученике Романове (17. јул), Успење Мајке Божје (28. август) и Ваведење (4. децембар).

Извор: Митрополија црногорско-приморска