Митрополит Амфилохије: Сви заједно да прослављамо Бога

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је, са свештенством уз молитвено учешће верног народа, на Илиндан, 2. августа 2018. године, свету архијерејску Литургију у цркви Ружици на планини Сињајевини.

У архипастирском слову Преосвећени је истакао да је пророк Илија значајан не само што је бранио праву – Божју вјеру и жртвовао се за њу него је био претеча, припремио је долазак Христов у овај свет. Подсетио је да се зато Свети Илија Тесвићанин и јавио са највећим старозавјетним пророком Мојсијем на Гори Таворској када се Господ преобразио и Његово лице и хаљине засијале вечном Божјом светлошћу.

Архиепископ цетињски је истакао да је Свети Илија, један од првих великих пророка Божјих, бранио праву веру- православну од паганства и многобожаца свога времена који су се одрекли Бога истинскога и правили себи идоле. -Такав је био Ахав, тадашњи израиљски цар, и Језавеља, којој је остало име проклета јер је довела лажне пророке, који су проповједали лажне богове и лажна божанства, клањали се идолима а не живоме и истинитоме Богу. И у наше вријеме умножили су се лажни богови којима се клањају људи, чак и ондје гдје су се вјековима клањали истинском, правоме Богу, Христу Богу нашем, истакао је Митрополит и подсетио да су у Русији, као и код нас, покушали да се умноже ти лажни богови.

По његовим речима један од идола коме се клањају и у Црној Гори је тзв. култура, што је исто као и они дрвени богови којима су се клањали у време пророка Илије: -Клањати се камену, дрвећу, дијелима људских руку, то је тзв. обожење културе која кад се одвоји од култа, што значи од богослужења, молитве и вере, она постаје идол. Нажалост таквих идолослужитеља данас се умножило и у Црној Гори.

Владика је казао да се попут наших предака и ми сабирамо на Сињајевини да прослављамо Светога Илију и Светог Василија Острошког: -Добро је да се поново вратимо Црногорцима и оној, и онаквој, Црној Гори краља Николе који је градио овај свети храм заједно са осталима, нарочито са Бјелопавлићима. Да се вратимо Црној Гори пророка Илије и Бога Светога Илије, Црној Гори Светог Петра Цетињскога. Не претварајући ни нацију, ни државу у божанство, као што су Ахав и Језавеља то чинили у своје вријеме, него се само клањајући живоме Богу пророка Илије и носећи ону вјеру којом је он био надахнут и сви они послије њега, Свети апостоли Христови, а коју нам је посвједочио Христос Бог наш.

Истичући да  храм на Сињајевини није подигнут да разара заједништво него да братими људе, Владика је казао да су сведоци тога и свештеници из Гватемале и Парагваја који данас служе Литургију на Сињајевини. -Сви су призвани да приђу правој, Божјој – Христовој вери, а то јесте православна - права вјера којој ми припадамо и у коју смо крштени благодарећи нашим прецима. Бог је призвао њих да овдје служе а зар ми да се отуђујемо од ове светиње, запитао се владика Амфилохије.

Митрополит је позвао све на присаједињење Цркви Божјој, Цркви краља Николе Првога Петровића, Цркви светих отаца наших, и Немањића и Петровића и пожелео је да Господ свима подари разума, просвећења, мудрости, љубави према Богу из које се рађа истинска и братске љубави.

После Литургије, освештан је и преломљен славски колач у част пророка Илије. Овогодишњи домаћин славе г. Илија Ераковић кумство за наредну годину је предао Удружењу „Бијели Павле“ из Даниловграда.

Уприличен је и црквено народни сабор који се традиционално на Илиндан одржава код цркве која је посвећена Светом Василију Острошком, у народу познате под именом Ружица. Високопреосвећени Митрополит, благословећи сабор, захвалио је Богу, Пророку Илији претечи, нашим прецима, краљу Николи што се годинама у овој светињи на Сињајевини сабира народ Божји. -Хвала и свима који су уградили своје кости у ову светињу, што су је сачували својом проливеном крвљу за крст часни и слободу златну. Хвала и данашњем домаћину из Крајинског Косова (далматинског) који чува и дух оног првог Косова као што га је чувао и краљ Никола, рекао је Владика.

Изразио је наду да ће наредне године све деобе у нашим крајевима, настале раније, нарочито после Другог свјетскога рата, бити превазиђене и да ћемо се сви заједно сабрати да једним срцем и једном душом прослављамо Бога у Храму на Сињајевини: -И да се и овдје у овом Храму Светога Василија Острошкога сусрећемо на начин како се и код њега сусрећемо.

У име Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“  Митрополит је уручио више захвалница: Илији Ераковићу и Живку Бралетићу за учешће у организацији Сабора на Сињајевини, а Хаџи Бранку Церовићу за звоно које је приложио за ову цркву. Испред Удружења, председник Огњен Јововић захвалио је Митрополиту на несебичној подршци у свим њиховим активностима и подсетио да овај сабор траје и да је ово 124. саборовање, а 137. пут да Бјелопавлићи издижу на овај део Сињајевине: -Ово је прилика када треба да се сјетимо свих наших предака посебно ових 53, који се налазе на овоме светоме гробљу, који су дали свој живот за Сињајевину, како би сачували оно што смо добили за заслуге у разним ратовима, казао је Јововић. Истакао је да данас долазимо у ситуацију да изгубимо Сињајевину која би требало да служи као војни полигон или за сличне намјене. Позвао је све да дају свој допринос да Сињајевина остане оно што је била и што је и данас: пашњаци, ливаде, место саборовања и природних лепота.

Удружење „Бијели Павле“, Црквена општина, Митрополија црногорско-приморска, Планинарски клуб „Прекорница“ из Даниловграда и Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина“ више пута су исказали протест због намере Министарства одбране да, како су истакли, милитаризују Сињајевину, а тим поводом је организован и марш „Сачувајмо Сињајевну“, што је и мото овогодишњег сабора. У маршу су учествовали планинари: Јелена Јовановић, Ирена Цветковић, Дарко Драговић, Александар Милатовић, Зоран Радуловић, Стојовић, Иван Станишић, Небојша Калезић, Марко Шановић, Јован Драшковић, Марко Савићевић, Влатко Кадић...

Учесницима марша, који су за три дана и две ноћи препешачили 80 км, од Бјелопавлића до Сињајевине уручене су дипломе за први поход „Путевима бјелопавлићких домаћина: Од Бјелопавлића до Сињајевине“. У име награђених захвалио је Хаџи Бранко Церовић из Херцег Новог, приложник звона које ће звонити на „крову“ Сињајевине. Храм на Сињајевини су подигли  Бјелопавлићи 1894. године на делу планине који им је, због заслуга у ослободилачким ратовима против Турака, поклонио књаз Никола I Петровић Његош.

Од времена подизања храма за општи народни сабор одређен је празник Светог пророка Илије. То саборовање није прекидано ни у време комунистичке диктатуре, када је ова светиња била у рушевинама. Почетком деведесетих година прошлог века почела је обнова цркве Ружице, која је завршена 1992. године када је храм наново освештан.

Извор: Митрополија црногорско-приморска