Митрополит Амфилохије у Пољској

Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије налази се ових дана, на позив Блажењејшег Митрополита варшавског и све Пољске г. Саве, у посјети Православној Цркви Пољске.

Митрополит Сава је 20. септембра 2014. године лично дочекао митрополита Амфилохија на аеродрому Шопен у Варшави, а потом су заједно обишли сједиште Митрополије варшавске, Саборни храм Свете Марије Магдалине и Центар православне културе Светог Кирила и Методија у Варшави /фотогалерија/.

Касније истог дана, приликом обиласка града, обишли су православну капелу Пресвете Тројице у непосредној близини Старог Града Варшаве, а потом и сам Стари Град, краљевски дворац и римокатоличку катедралу Светог Јована Крститеља.

Послије тога су архијереји посјетили храм Светог Јована Лествичника у Варшави поред којег се налази централно православно гробље у Варшави, које се простире на 18 хектара. Митрополита Амфилохија је за обједом који је приређен у знак добродошлице поздравио митрофорни протојереј Миколај Ленчевски, старјешина овог храма.

У вечерњим сатима, митрополит Амфилохије је даривао митрополиту Сави икону Пресвете Богородице са Христом, рад монахиња манастира Жупа Никшићка, руски превод своје књиге ”Љетопис новог косовског распећа”, као и нова рускојезична издања водича и монографије Ризнице Цетињског манастира.

Јуче су Митрополити посјетили женски манастир Светих мироносица Марте и Марије на Светој гори Грабарки, најважније поклоничко мјесто међу православнима у Пољској, гдје су их угостили игуманија Ермиона и њених тринаест сестара монахиња.

Овај манастир се налази преко стотину километара источно од Варшаве, близу границе са Бјелорусијом, у дијелу Пољске гдје има много православних, а у неким дијеловима чине чак и већину.

Манастир је изграђен 1947. године, али само мјесто на којем се налази има дугачку традицију поштовања, будући да су се на њему многи чудесно излијечили од колере која је храла тим крајем 1710. године. У самом манастиру постоји посебан простор у којем се остављају крстови које поклоници донесе. Ове године је само из Варшаве већ било 11 поклоничких омладинских група које су пјешке походиле ово светилиште.

На дан када је највећи празник у манастиру – Преображење Господње, сабере се и до тридесет хиљада људи. Ове године је празничној Литургији и прослави Преображења присуствовао и предсједник Пољске Бронислав Коморовски.

1990. године манастирски храм је након намјерног подметања пожара потпуно изгорио. Нова црква је освећена 1998. године.

Нови конак је на Преображење 2010. године освештао Његова Свесветост Васељенски Патријарх г. Вартоломеј.

Митрополит Амфилохије је пожелио игуманији и сестрама да се свагда моле за све нас и продуже свето дјело чувања грабаровске светиње и уписао се у љетопис манастира ријечима: ”Благословом Блажењејшег Митрополита варшавског и све Пољске Сава поклонисмо се светињама Православља а посебно на Грабарки, мјесту преображења и исцјељења људских душа. Господе просвети таму моју. 20. септ. 2014. +АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије”.

Након посјете Светој гори Грабарки, Митрополит је посјетио град Хајновку и три храма у њему: Светог великомученика Димитрија, Рођења Светог Јована Крститеља и Саборни храм Пресвете Тројице. Као и на свим другим мјестима, Митрополити су и овдје били дочекани од свеукупног братства сваког храма којег су посјетили, а Митрополит Амфилохије је, по познатом обичају, у сваком храму оставио запис о својој посјети и поклон – икону или неку од књига у издању Митрополије црногорско-приморске.

Послије овог града, посјетили су познати туристички крај овог дијела Пољске – градић Бјеловјеж, који се налази у истоименом Националном парку (пространој шуми) који се простире кроз Пољску и Бјелорусију. Овдје су посјетили храм Светог Николаја Чудотворца, који је тренутно у обнови. Овај храм је у другој половини деватнеастог и почетком давдесетог вијека био посјећен и помогнут од чак три руска цара, будући да је тај крај припадао Царској Русији неколико вијекова. И даље постоје веома жива сјећања на царско вријеме код локалног становништва. На напуштеној локалној жељезничкој станици је основан ресторан у којем је све у знаку царске породице Романових, а на оближњим преосталим шинама постоје и вагони којима се цар Николај довозио у Бјеловјеж. Данас су у њима апартмани за госте.

У непосредној близини Бјеловјежа, окружен густом шумом, налази се гранични прелаз између Пољске и Бјелорусије, отворен искључиво за пјешаке и бициклисте. Митрополити су са својом пратњом обишли и ово мјесто.

На путовању од Варшаве Митрополит Сава је показао свом госту и друге храмове у мјестима Дрохичи, Шемјатиче, Милејчице, Клешчеле и другим…

Већина поменутих храмова има и такозване ”нижње” храмове – крипте. Посебно је интересантан неуобичајен изглед и пројекат Саборног храма Пресвете Тројице у Хајновки.

У пратњи Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија налађе се протосинђел др Евстатије Аздејковић, сабрат Цетињског манастира и протођакон Игор Балабан.

У овој већински римокатоличкој земљи од укупно четрдесетак милиона становника има око пет стотина хиљада православних. Православна Црква Пољске има шест Епархија у Пољској и једну у Бразилу. Тренутно има шест епархијских епископа у Пољској и три викарна епископа, од којих је један Православни ординариј Војске Пољске. У Бразилу су један епархијски архијереј и један викарни епископ.

Црква Пољске има своју семинарију у Варшави, а високо образовање се стиче на посебној Хришћанској богословској академији на којој постоји одсјек за православно богословље. Такође постоји катедра православне теологије на Универзитету у Бјалистоку. Прије Другог свјетског рата православна теологија је имала своје мјесто и на Универзитету у Варшави.

Црква је добила аутокефалност од Васељенске Патријаршије још 1924. године, а 1948. године је добила признање аутокефалности и од Московске Патријаршије у чијој је јурисдикцији била раније. Налази се на 13. мјесту у диптиху Православне Цркве.

Црква је јако пуно страдала кроз историју. Најприје због насилног наметања уније, али и у Другом свјетском рату под Хитлером и касније под стаљинизмом.

У богослужењима се користи црквенословенски језик, а проповиједи се говоре на пољском, бјелоруском, украјинском и руском, зависно од парохије и потребе. Прошле године Свети Сабор ове Цркве је донио одлуку да се званично врати у употребу јулијански календар, будући да се већина парохија и руководила тим календаром, иако је службени календар био грегоријански. Данас је у цијелој Пољској остало свега неколико парохија који користе грегоријански календар и то са благословом Светог Сабора.

Митрополит Сава је провјерарх Православне Цркве Пољске од 1998. године. Као млади монах је био студент Богословског факултета Српске православне Цркве у Београду.

Законодавни оквир је врло повољан за Цркву. Постоји вјеронаука у школама и душебрижништво у свим државним институцијама од војске, преко полиције, до болница и казнених завода. Црква има и широку добротворну дјелатност, међу којима су и домови за старе и немоћне, као и мноштво активности са дјецом и омладином.

Митрополити ће, у недељу, на празник Рођења Пресвете Богородице служити у цркви посвћеној том празнику у Бјелу Подласком, а у понедељак, када се у Цркви Пољске прославља Свети мученик младенец Гаврил, рођен 1684. године у породици која је остала православна у тешко вријеме наметања уније и који је убијен као дјечак од шест година, служиће Свету Литургију у Саборном храму Светог Николаја Мирликијског у Бјалистоку, гдје почивају његове мошти.

Извор: Митрополија црногорско-приморска