Митрополит Амфилохије у престоници Чилеа

Посета митрополита Амфилохија парохији Светог Николаја Жичког у Сантјаго де Чилеу

У недељу, 6. децембра 2015. године, у пратњи јереја Стефана Јовановића, старешине парохије у Мадариаги (Аргентина), Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије допутовао је у једнодневну посету парохији Светог Николаја Жичког у Сантјаго де Чилеу. У рану зору, неколико часова пре почетка архијерејске Литургије, Његово Високопреосвештенство и јереја Стефана на аеродрому Arturo Merino Benítez дочекао је старешина парохије у престоници Чилеа јереј Душан Михајловић.

На светој Литургији у храму Свете Тројице и Казанске иконе Божје Мајке у Сантјагу митрополиту Амфилохију су, осим јереја Стефана и Душана, саслуживали и гости из других поместних Православних Цркава: протојереј Алекс Аедо, старешина храма Светог Силуана Атонског Руске Православне Заграничне Цркве (Консепсион), јереј Франциско Салвадор, старешина цркве Рођења Пресвете Богородице Антиохијског Патријархата (Сантјаго), и ђакон Роберто Леон Рамирез из православне заједнице Светог Нектарија Егинског Руске Православне Заграничне Цркве (Сантјаго). На богослужењу су били присутни верници из поменутих парохија, Срби, Руси, Палестинци и Чилеанци. Служило се на српском, руском и шпанском језику, а са певнице су се осим традиционалних појања руске православне цркве, чули тропар и кондак Светом Николају Жичком, као и делови из канона Светом Стефану Дечанском на српском језику.

У својој проповеди на руском и затим на српском језику, митрополит Амфилохије је изразио велико задовољство што после три године поново посећује парохију Светог Николаја Жичког, која се однедавно сабира у цркви Свете Тројице. Ова црква се више година налазила ван окриља канонске Православне Цркве, а од јуна 2015. године, по његовом благослову и указом Епископа каракаског Јована (Руска Православна Загранична Црква), у њој је као старешина постављен наш презвитер, отац Душан Михајловић. По његовим речима, ова парохија обједињује, осим верника Руске Православне Заграничне Цркве у чијој се јурисдикцији сада налази, и вернике Српске Православне Цркве, Московске Патријаршије, као и представнике Антиохијске Патријаршије. Тиме је она постала најбољи пример истинског јединства православних народа и представља путоказ по коме треба да се развија мисија Православне Цркве у Латинској Америци. Владика је искористио прилику да се захвали уваженим епископима каракаском Јовану и епископу агентинском и јужноамеричком Леониду (Московска Патријаршија) који су, сваки на свој начин, подржали постојање ове заједничке парохије и оца Душана лично, као и управу Руске Асоцијације која брине о цркви, руском гробљу и осталим добрима руских емиграната у Сантјагу. Владика се такође осврнуо на живот и дело Светог владике Николаја Жичког у домовини и расејању, напоменувши да је Српски Златоуст још тридесетих година прошлог века, много раније него и Руска Православна Црква, Светог руског цара Николаја II са породицом прогласио мученицима за веру православну.

У свом обраћању, парох Душан Михајловић је срдачно захвалио митрополиту Амфилохију на посети, истакавши да је од самог оснивања парохије у Чилеу 2012. године, молитвена и материјална помоћ која је стизала од Владике била од непроцењиве помоћи. Парох Душан је искористио прилику да честита Митрополиту имендан, Светог Амфилохија Иконијског, као и друга два важна овогодишња јубилеја: 30-годишњицу епископске хиротоније 25-годишњицу архијерејске службе на цетињском трону. 

После богослужења, у Парохијској сали је одржан концерт у част уваженог госта. Прво је наступила супруга оца Душана, Елина Михајловић, која је у црногорској народној ношњи отпевала косовску народну песму "Јечам жела", и песму Јелене Томашевић "Оро", а затим јој се придружила Екатерина Гуткина у шумадијској ношњи са којом је отпевала песму "Видовдан".

После њиховог наступа, ђакон Роберто Леон Рамирез је одржао кратко предавање о историји руског православља у Чилеу. Он је истакао да је од самог почетка утицај српског православља имао велики утицај на организацију православног живота руских емиграната у Чилеу. Наиме, први руски свештеник у Сантјагу, који је служио тридесетих година прошлог века, завршио је богословске студије у Београду, а и добар део "беле" руске емиграције која је стигла у Чиле после Другог светског рата, била је из бивше Краљевине Југославије и говорила је слободно на српском језику. То је доказао и најстарији руски емигрант присутан у сали, Борис Гаузен, који се после концерта обратио митрополиту Амфилохију на чистом српском језику.

Свечаност је завршио Народни православни хор, под управом диригента Елене Раскопове, који је извео песму "Тамо далеко", коју су присутни Срби слушали са сузама у очима. На молбу Митрополита, чланице хора су извеле и једну руску песму, "Росија", која је изазвала сличну реакцију међу Русима присутним у Парохијској сали.

После културно-уметничког програма, Митрополит и свештенство са пристуним народом позвани су на ручак, који су заједнички организовали парохијани цркве. За посан српски пасуљ са купусом био је задужен Иван Филиповић, а Рускиње и Чилеанке из Дамског комитета парохије послужиле су посна јела њихових кулинарских традиција. За време ручка здравице су одржали митрополит Амфилохије и свештеници Душан, Франциско и Алекс, који су захвалили на позиву да саслужују Митрополиту и изразили најискреније жеље да се и у будуће православни живот у Чилеу развија у духу братства и слоге свих православних парохија.