Митрополит Атинагора на Синоду бискупâ Римокатоличке Цркве

Представник Цариградске Патријаршије, Његово Високопреосвештенство Митрополит Белгије Атинагора, имао је прилику да учествује у дискусијама на Синоду бискупâ Римокатоличке Цркве.

Са статусом "братског представника" имао је четири минута на располагању да изрази став Православне Цркве (Цариградске патријаршије) на пољу пастирског богословља на тему породице.

Митрополит Атинагора је, између осталог, рекао:

"Ваша Светости,

Драга у Христу браћо и сестре,

Част ми је да представљам Његову Свесветост Васељенског патријарха Вартоломеја на вашем Синоду посвећеном породици. Патријарх Вартоломеј ме је замолио да вам пренесем поздраве у његово име.

Захваљујем вам што сте ми дали прилику да учествујем у вашим дискусијама и да представим неке мисли узете из Предања Православне Цркве.

Црква увек жели да буде од помоћи онима који пате. Један такав случај је свакако када брак престаје да буде ефективан због "људске слабости".

То се сматра пастирским приступом, „икономијом" према људској слабости и палом свету у коме живимо.

Ипак, други брак се увек сматрао одступањем од "идеала једног брака," а често и новом приликом да се "исправи грешка".

Већ у раној Цркви, Свети Василије Велики тврди да ако је један од супружника учинио прељубу, онда је превареноме "опроштено" да уђе у други брак.

Јуче смо слушали о схватању "икономије" у Православној Цркви. То је снисходљива употреба правилâ и упутстава Цркве у циљу што бољег пастирског старања и живота Цркве.

Примена икономије је поверена искључиво нахођењу епископа у одређеним изузетним случајевима и то без стварања некаквог преседана.

Пре свега, сваки појединачни случај се мора третирати са посебном пастирском бригом, која  ће имати за циљ да помири брачне другове. Ако ово заиста није могуће, онда долази у обзир други брак.

Штавише, православно Предање оставља могућност сваком вернику да слободно изабере свога духовног оца. То је особа која има искуства у духовном животу и позвана је (од стране Цркве) да проповеда хришћански живот.

Са друге стране, извесно је да нико не би требало да буде ни сувише вербални моралиста, нити сувише строг према младим људима, пошто, у супротном, ризикује да не буде послушан. (...)

У том смислу улога свештенослужитеља је веома важна ради правилног представљања и разумевања значаја љубави и брака.

У случају да неки пар још није одлучио да склопи брак, а живи у заједници, може им се указати - без упућивања критике - да се лишавају благослова и благодати, али када дође право време треба да то прихвате.

Што се тиче Евхаристије, желим да вам изложим један моменат из житија Светог Серафима Саровског - светитеља који је поштован и на Истоку и на Западу – у којем се каже како је током целог свог живота прибегавао Часним Даровима као неопходним за сусрет са Христом.

Штавише, увек је подстицао вернике да што чешће прибегавају Евхаристији и саветовао је свештенике да се редовно причешћују, јер – говорио је - благодат која се даје толико је велика да се сваки човек, чак и највећи грешник, ако прилази Христу са покајањем и скрушено за своје грехе, потпуно чисти и обновља... "

Митрополит Антинагора је додао да се не може расправљати о интимном животу између супружника, јер то је нешто што се тиче само њих самих и да је супружнички однос Богом благословен.

Такође је Митрополит изложио своје мишљење како треба да постоји могућност враћања институције ожењеног свештенства, а напоменуо је  да је и сâм син свештеника, и да има брата и још једног сродника који су брачни свештеници.

 Извор: Ромфеа                                                            Са грчког: јереј Владимир Вранић