Митрополит Иларион на универзитетском постдипломском летњем кампу

Митрополит волоколамски Иларион говорио је 27. јула 2014. год. на затварању ГАИДПАРК-а 2014, летњег дебатног кампа у Виноградову код Москве. Овај догађај је организовала Фондација Јегора Гајдара, некомерцијална организација, у сарадњи са Музејом политехнике.

Почев од 20. јула, преко сто универзитетских постдипломаца из различитих градова у Русији похађало је часове које су држали знаменити стручњаци из економије, социолошке генетике и урбанистике и водили дебате о будућности појединца, друштва, града и цивилизације.

Пошто су организатори затражили од Митрополита Илариона да нађе начина да мотивише студенте да направе добар избор своје професије и начина живота, он је прво причао о свом искуству и мотиву да приђе Цркви. „У одређеном тренутку у својем животу морамо се суочити са дилемом између живота за добро других и живота за своје лично добро. Парадоксално можда изгледа, али они који не штеде себе ради добра других, ако дају себе, своје материјалне изворе, своје интелектуалне и духовне способности за добро других људи, осећају се срећно. Они дају не губећи ништа, и што више дају, то им се више враћа. Као што је Христос рекао: ‘Иштите најпре Царства Божјег, а све остало ће вам се додати‘“.

Излагање Митрополитово о животу и његовом смислу и квалитету и важности за неког ко треба да направи прави избор своје професије и начина живота изазвало је живо интересовање публике. Тим поводом била су му упућена многобројна питања.

Међу њима је било питање о сарадњи Православне Цркве са другим Црквама, посебно са Католичком Црквом и протестантима. Одговорио је: „Ми имамо и сукобе и сарадњу. Историја Цркве се развијала на начин да хришћани нису успели да очувају црквено јединство. У различитим временима од Цркве су отпали многи појединци и целе заједнице, а у данашњем свету постоје различите групе које се називају хришћанима. Неки су ближи једни другима, док су неки други прилично удаљени једни од других. Ја верујем да су католици и православни углавном блиски у основним поставкама учења  и у етици.

„Али постоје, наравно, историјске околности које у неким случајевима изазивају сукобе. На пример, у западној Украјини данас акције унијата изазвале су акутни међуверски сукоб. Па ипак, то је сукоб локалног карактера. Ако говоримо о односима на глобалном нивоу, ја бих их описао као позитивне у целини. Имамо пуно заједничких ствари. Имамо заједничке приступе многим питањима и настојимо да сарађујемо где год је то могуће.“

Одговарајући на питање о сарадњи Руске Православне Цркве са руским образовним системом, Митрополит Иларион је казао: „У нашој земљи је Црква одвојена од државе, али није одвојена од друштва и народа, и отуда и од образовног система. Сада постоји негде око 50 високошколских установа који имају богословске факултете или одељења са свештенством као предавачким кадром. На пример, ја сам на челу Катедре за богословље на Московском државном универзитету за нуклеарну физику. Ми нећемо ући свуда, нити ми иницирамо стварање таквих катедри. Нормално, то се дешава на иницијативу универзитета. Зато смо поздравили одлуку да се у школе уведу Основи верске културе и Секуларна етика као културолошки предмети које предају наставници световњаци.“

Један од студената је подигао руку да постави питање о атеизму као главном току данашњег друштва. Митрополит Иларион је изразио уверење да је верска компонента у људском животу оно што може да се сматра главним током.

Приметио је да је у последњој четвртини прошлог века изграђено 25.000 цркава, што је хиљаду цркава годишње или три цркве дневно. „То само показује да је религија оно што је главни ток (мејнстрим), а не атеизам“.