Митрополит Иларион поводом избора новог поглавара Украјинске Цркве

Високопреосвећени Митрополит волоколамски Иларион казао је у интервјуу „ РИА Новости“ да је избор поглавара Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије унутрашња ствар Сабора епархијских архијереја ове Цркве.

При овоме је истакао да је стање верника ове Цркве, посебно на истоку Украјине, веома тешко. Сваки дан доноси нова саопштења о страдању мирних житеља, о разореним храмовима, старачким домовима и болницама, о страдањима углавном невиних људи.  УПЦ као највећа хришћанска конфесија ове земље у свом пастирском раду захвата највећи број њених становника, а због садашње ситуација њена духовна чеда налазе се и на једној и на другој страни сукоба. Они гину од оружја и рана задобијених у сукобима, а и услед артиљеријских бомбардовања, а исто тако страдају и од недостатка воде и медицинских средстава. Током ових ратних дејстава на истоку земље УПЦ је изгубила тројицу својих свештенослужитеља. Разрушен је читав низ храмова, у рушевинама леже манастири, а парохије су преполовљене због одласка верних у избеглиштво. И поред свега, УПЦ прати украјински народ, речју Божјом исцељује духовне ране, моли се за своје синове и кћери, за уразумљење оних који ратују  и оалкшање оних који страдају; она све призива на мир и помирење.

На питање новинара  Олге Липич да ли избор новог поглавара УПЦ потврђује Московски Патријарх, Митрополит је одговорио да ће он ступити на дужност  само после благослова његовог избора од стране најсветијег Патријарха Московског.

Систем самоуправних Цркава у саставу Московске Патријаршије установљен је релативно недавно.  Митрополит истиче да до сада није било случаја да би Московски Патријарх блокирао одлуку било ког Сабора самоуправне Цркве.

Устав Руске Православне Цркве предвиђа постојање канонских разврставања са различитим степеном самосталности: самоуправне Цркве, аутономне Цркве, егзархати, митрополитски окрузи. Међу свим самоуправним Црквама Московске Патријаршије, УПЦ се користи најширим правима. На пример, она апсолутно самостално доноси одлуке о установљењу нових епархија  и о избору нових архијереја. Патријарх Московски и све Русије једино се обавештава о донетим одлукама, али их не потврђује.

Егзархат ужива мањи степен самосталности, тако да избор његових архијереја и оснивање нових епархија потврђује поглавар Московске Патријаршије на предлог Синода тога Егзархата.

Када је 1990. године РПЦ доделила Украјинском егзархату  степен самоуправне Цркве, било је то у вези са извесним политичким процесима који су довели до независности Украјине, а и услед веће користи по украјинско Православље. Сличних радњи те исте године било је у неким другим совјетским републикама: у Молдавији, у Литванији, и Естонији, где су такође установљене самоуправне Цркве у оквиру Московске Патријаршије.

На питање новинарке Олге Липич какав је однос УПЦ према расколничком Кијевском патријархату и Украјинској аутокефалној Православној Цркви, као и према Украјинској грко-католичкој Цркви, Митрополит Иларион је казао да те Цркве у овом тренутку демонстрирају агресиван и непријатељски однос према канонској Цркви, која ипак не мења свој однос према њима. Као мати која воли своју децу, она са стрпљењем и молитвом очекује размекшање окорелих срца и повратак заблуделих. „Са жаљењем морам приметити да су односи са Украјинском грко-католичком Црквом замагљени многим случајевима агресивног понашања унијата у време збивања на Мајдану, чињеницама насиља над православним свештенослужитељима, активним прозелитизмом унијатског свештенства. Неговању дијалога уопште не доприноси и започета експанзија Украјинске грко-католичке Цркве која се показала и при установљењу Кримског и Луганског егзархата.“

Говорећи о броју верних и парохија у Украјини, Митрополит је истакао да УПЦ Московске Патријаршије представља највећу хришћанску вероисповест на територији Украјине са више од 11.000 парохија. Такозвана „УПЦ Кијевског патријархата“ и Украјинска гркокатоличка Црква имају приближно по 4.000 парохија. Број парохија „Украјинске Аутокефалне Православне Цркве“ још је скромнији – њих око 1.000. „Како се из статистике може видети, УПЦ припада издалека највећи број верујућих. Расколници и унијати настоје да искористе садашњу ситуацију која се уклапа у услове политичког кретања и братоубилачког грађанског рата ради слабљења позиције канонског Православља,“ додао је Високопреосвећени Митрополит. „Какве год су намере непријатељских сила, оне се неће остварити, јер се УПЦ до дана данашњег показује као јединствена религијска сила која не заузима било коју страну у сукобу и која је у стању да удружи украјински народ,“ додао је он.

преводи: протођакон Р. Ракић

Извор: Московска Патријаршија